Шетњу шета Сарајлија Салко
покрај Дрине, покрај воде хладне.
Сретала га удовица Јела:
— Куд ћеш, злато, Сарајлија Салко?
— Идем, Јело, просити дјевојку! 5
— Проси мене, Сарајлија Салко!
— Нећу тебе, удовице Јело!
Што ће мени грана изобата,
кад је мени младих дјевојака,
кад је мени злата нехарата! 10
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 182.
