[Шетала се Гроздијанка Јања]
Шетала се Гроздијанка Јања„
Горе доље по бостану своме,
Њој долази Краљевићу Марко:
„Пођи, за ме, Гроздијанко Јањо!“
Ал’ говори лијепа дјевојка: 5
Ид’ отален, Краљевићу Марко,
Пошла б’ за те, не смијем од Павла."
Ал’ говори Краљевићу Марко:
„Богом теби, лијепа дјевојко,
Ти се не бој ђувегије Павла, 10
Ја сам Павлу погубио главу!“
Зове кума ђувегију Павла,
Кад су они на вјенчаљу били,
Ал’ говори ђувегија Павле:
„Мили Боже, греоту ћу рећи, 15
Танка струка ове куме моје,
Ко у моје Гроздијанке Јање!
Кад су они на сред поља били,
Ал’ говори ђувегија Павле:
„Мили Боже, греоту ћу рећи, 20
Бјела лица ове куме моје,
Ко у моје Гроздијанке Јање!“
Кад су они близу двора били,
Ал’ говори ђувегија Павле:
„Мили Боже, греоту ћу рећи, 25
Црна ока ове куме моје,
Ко у моје Гроздијанке Јање!“
Тако Марко провео сватове.
