Ведар месец ведро небо приђе,
Краљ Маријан краљевину д'јели
Сас нећаком Шестокриловићем.
Беседио краљу Маријане:
„Мој нећаче Шестокриловићу, 5
Жењен ниси, мислиш ли с' женити?"
Одговара Шестокриловићу:
„Ој ујаче краљу Маријане,
Жењен нисам, женити се нећу
Док не узмем једину у мајке, 10
Што се чешља на дан по три пута,
А чстврти кад залази сунце!"
То дочула једина у мајке,
Па беседи Шестокриловићу:
„Курвин сине Шестокриловићу, 15
Док је мене и Видина града
И у граду тридесет јунака,
Ти менека обљубити нећеш!"
Ал' беседи Шестокриловићу:
„Ао доро, ао добро моје, 20
Ак' уватим једину у мајке,
Сребром ћу ти ноге поткивати,
А златом те брза зауздати!"
Скочи доро горе успропнице,
У три скока састиг'о је младу 25
И увати на дар господару,
А господар одведе је двору
И обљуби к'о љубу венчану.
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 224-225.
