Шар планино, дори, џано моја,
о’ тебе, о' тебе се Бејаград виђаше,
де Али-бег, де Али-бег сватове вођаше,
и пред њима, и пред њима Имере девере.
Моли бога Имере девере: 5
„Дај ми, боже, један сијан ветар,
да однесе дујак о' девојке,
да ја видим што у дворе носим”.
Говорила по’ дујак девојка:
„Не арим те Имере девере, 10
није мене ни бабо видеја,
па ни мајка што ме је родила,
с'л дадија што ме је нијала,
без бешике на пребеле руке!”
