Шаблон:Нова страна

страна

Документација шаблона

ЗАКОН О УСТАВНОМ СУДУ СРБИЈЕ

I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Уставни суд Србије, као самосталан орган Републике, обезбеђује заштиту уставности и законитости на основу Устава у оквиру својих Уставом утврђених права и дужности. Члан 2. У вршењу својих права и дужности Уставни суд одлучује о уставности и законитости прописа и других општих аката и о другим питањима које су Уставом или законом стављена у његову надлежност. Одлуке Уставног суда су обавезне. Члан 3. Уставни суд прати појаве од интереса за остваривање уставности и законитости, и на основу тога даје Скупштини Социјалистичке Републике Србије мишљења и предлоге за доношење закона и за предузимање других мера, ради обезбеђивања уставности и законитости и заштите права самоуправљања и других права и слобода грађана и организација. Члан 4. Свако може тражити од Уставног суда да покрене поступак за оцењивање уставности и законитости прописа и других општих аката. Уставни суд је дужан, на захтев Уставом и законом одређених органа или организација, покренути поступак за оцењивање уставности и законитости прописа или другог општег акта, а у осталим случајевима Суд одлучује да ли ће покренути поступак на основу претходне оцене оправданости захтева. Уставни суд може покренути поступак за оцењивање уставности и законитости прописа или другог општег акта и по сопственој иницијативи. Сваки члан Суда може захтевати да се овај поступак покрене и да Суд о томе одлучи. Уставни суд покреће поступак у другим случајевима из своје надлежности на предлог грађана, органа и организација, сагласно Уставу и овом закону.Члан . Уставни суд доноси одлуке на основу свестраног испитивања предмета, а по оцењивању навода и предлога учесника у поступку. Члан 6. У вршењу својих права и дужности Уставни суд се ослања на сарадњу других државних органа, органа друштвеног самоуправљања, организација и грађана и користи њихово мишљење. Члан 7. Рад Уставног суда је јаван. Јавност се обезбеђује јавним расправљањем пред Уставним судом, објављивањем одлука Суда, обавештавањем јавности о раду Суда и на други начин, сагласно овом закону и пословнику Суда. Члан 8. Избор и разрешење председника и судија Уставног суда врши се у складу са Уставом. Чланови Уставног суда за време трајања мандата не могу били разрешени од дужности, осим из разлога утврђених Уставом. Члан 9. Члан Уставног суда може бити разрешен од дужности пре истека мандата само ако Суд утврди да постоје разлози за његово разрешење. Кад утврди да постоје разлози за разрешење одређеног члана Уставног суда, Суд ће о томе обавестити Републичку скупштину. Ако члан Уставног суда затражи да буде разрешен од дужности, а Републичка скупштина не донесе одлуку о овом захтеву у року од три месеца од дана подношења захтева, Суд ће, на тражење члана Суда, утврдити да му је престала дужност у Суду и о томе ће обавестити Републичку скупштину. Члан 10. Ако је по било ком основу судији Уставног суда престала дужност пре истека његовог мандата, Републичка скупштина на његово место бира новог судију, који остаје на дужности до дана кад би истекао мандат судији коме је престала дужност. Члан 11. Председник и судије Уставног суда уживају имунитет као и републички посланици. О имунитетским правима председника и судија Уставног суда одлучује Уставни суд.Члан 12. Уставни суд може одлучити да члан Суда против кога је покренут кривични поступак не врши дужност у Суду док тај поступак траје. Члан 13. Чланови Уставног суда, пре ступања на дужност, дају пред Председником Републичке скупштине ову свечану изјаву: „Изјављујем да ћу дужност члана Уставног суда Србије вршити савесно, у складу са Уставом и циљевима Социјалистичке друштвене заједнице утврђеним Уставом”. Члан 14. Председник Уставног суда представља Суд, председава расправама и седницама и врши друга права и дужности утврђене законом, пословником и другим општим актима Суда. У случају спречености, председника Уставног суда замењује судија кога одреди Суд. Члан 1 . Стручне, административне и остале послове у Уставном суду врше секретар Суда, стручни сарадници и други службеници. Уставни суд поставља секретара и одређује му лични доходак, а остале службенике поставља председник Суда. Члан 16. Финансијска средства, за рад Уставног суда, утврђује Републичка скупштина у оквиру републичког буџета. Члан 17. Уставни суд самостално доноси пословник и друге опште акте о својој организацији и раду. II. НАДЛЕЖНОСТ 1. Одлучивање о уставности и законитости прописа и других општих аката и дејство одлука Уставног суда Члан 18. У оцењивању уставности и законитости прописа и других општих аката Уставни суд одлучује: 1) о сагласности републичког закона са Уставом Србије;2) о сагласности статута друштвено-политичке заједнице са Уставом Србије и републичким законом; 3) о сагласности других прописа и других општих аката органа и организација са Уставом Србије, републичким законом и другим републичким прописом. Одредбе овог закона које се односе на оцењивање уставности републичког закона важе и за друге прописе и опште акте Републичке скупштине. Члан 19. Уставни суд је дужан да покрене поступак кад предлог поднесу Уставом или републичким законом одређени органи и организације у границама својих овлашћења. Уставни суд дужан је да покрене поступак и кад, поред органа и организација одређених Уставом, предлог поднесу: 1) скупштина општине, среза, аутономне покрајине или покрајинско извршно веће у погледу оцењивања уставности и законитости прописа и других општих аката радних и других самоуправних организација и органа друштвено-политичке заједнице, према којима односна скупштина или покрајинско извршно веће врши надзор над законитошћу тих аката; 2) републички секретари, сваки у свом делокругу, осим за оцењивање уставности републичког закона, као и уставности и законитости прописа Републичког извршног већа; 3) орган друштвено-политичке заједнице који има право на основу Устава или закона да обустави извршење прописа и другог општег акта, због његове несагласности са Уставом или законом. Члан 20. Кад је за покретање поступка за оцењивање уставности или законитости овлашћена скупштина друштвено-политичке заједнице, предлог за покретање поступка може поднети и свако веће скупштине. За радне и друге самоуправне организације предлог за покретање поступка подноси раднички савет, односно одговарајући орган управљања организације. Члан 21. Орган друштвено-политичке заједнице који на основу Устава или закона обустави извршење прописа или другог општег акта, због тога што он није у сагласности са Уставом или законом, дужан је поднети Уставном суду предлог за оцењивање уставности и законитости тог акта.Ако предлог не буде поднет у року од 1 дана од дана доношења акта о обустави извршења, тај акт престаје да важи. Члан 22. Кад Уставни суд одлучује о предлогу за оцењивање уставности или законитости прописа или другог општег акта, који је у исто време противан како Уставу Југославије или савезном закону тако и Уставу Србије или републичком закону, Суд ће одлучити само о сагласности тог прописа или општег акта са Уставом Србије или републичким законом. Ако Суд одлучи да је пропис или други општи акт сагласан са Уставом Србије или републичким законом, доставиће предмет Уставном суду Југославије ради оцењивања сагласности тога прописа или општег акта са Уставом Југославије или са савезним законом. Ако Уставни суд Југославије пре завршетка поступка пред Уставним судом Србије, укине републички закон, односно поништи или укине други пропис или општи акт, којим су очигледно повређена права федерације, обуставиће се поступак пред Уставним судом Србије. Члан 23. Приликом одлучивања о уставности или законитости прописа или другог општег акта, Уставни суд није везан за предлог и може испитивати уставност односно законитост и оних одредаба тог прописа или акта чију несагласност са Уставом или законом предлагач не истиче. Члан 24. Уставни суд може, с обзиром на околности утврђене у претходном поступку, пре одлучивања дати могућност представничком телу, другом органу, односно организацији да отклони несагласност прописа или другог општег акта са Уставом односно републичким законом. Члан 2 . Кад Уставни суд у току поступка утврди да Републички закон није у сагласности са Уставом, своју одлуку о томе објавиће на седници у присуству учесника и о томе ће одмах обавестити Републичку скупштину. Ако скупштина у року од шест месеци од дана објављивања одлуке Уставног суда не доведе закон у склад са Уставом, Суд ће својом одлуком утврдити да је тај закон престао да важи. Ако у случају несагласности републичког закона и одлуке покрајинске, среске или општинске скупштине, Уставни суд утврди да републички закон није у складу са Уставом, одлучиће да се до доношења коначне одлуке о томе, не примењују одредбе републичког закона које нису у сагласности са Уставом.Члан 26. Кад утврди да неки пропис или други општи акт осим закона није у сагласности са Уставом или републичким законом Уставни суд ће својом одлуком поништити или укинути тај пропис, односно општи акт. Приликом одлучивања да ли ће неки пропис поништити или укинути, Уставни суд ће узети у обзир све околности које су од интереса за заштиту уставности и законитости, а нарочито тежину повреде Устава или закона, природу и значај повреде права грађана или организација, односе који су успостављени на основу таквог прописа или другог општег акта, као и интерес правне сигурности. Члан 27. Одлуке Уставног суда о утврђивању несагласности републичког закона са Уставом, о престанку важења закона, као и о поништењу или укидању другог прописа или општег акта може се односити на све или само на поједине одредбе закона, другог прописа или општег акта. Члан 28. Кад о поступку за оцењивање уставности и законитости нађе да закон или други пропис није у супротности са Уставом или републичким законом, али да му се у примени даје смисао супротан Уставу или републичком закону, Уставни суд може поводом примене тог прописа одлуком утврдити његов смисао који одговара Уставу, односно републичком закону. Члан 29. Републички закон за који је одлуком Уставног суда утврђено да је престао да важи, као и други пропис или општи акт који је одлуком Суда укинут или поништен, неће се примењивати од дана објављивања одлуке суда у „Службеном гласнику СР Србије”. Ови закони, други прописи и општи акти не могу се примењивати ни на односе који су настали пре дана објављивања одлуке Суда, ако до тога дана нису правоснажно решени. Члан 30. Од дана објављивања у „Службеном гласнику СР Србије” одлуке Уставног суда о престанку важења закона, или о поништењу или укидању неког другог прописа или општег акта, неће се примењивати прописи и други општи акти за њихово спровођење, ако из одлуке Суда произилази да су ти прописи или општи акти противни Уставу или републичком закону. Уставни суд може својом одлуком изрично укинути, односно поништити такве прописе и друге опште акте за спровођење закона, другог прописа или општег акта.Члан 31. Одлука Уставног суда којом је утврђено да је престао да важи закон или којом се укида други пропис или општи акт, производи у погледу коначних и правоснажних појединачних аката донесених на основу таквог закона, другог прописа или општег акта, следећа правна дејства: 1) свако коме је изречена казнена санкција има право да од суда, односно другог надлежног органа, захтева измену појединачног акта којим је изречена казнена санкција; 2) свако коме је појединачним актом повређено Уставом утврђено право самоуправљања или друго основно право или слобода, има право да од суда, другог органа, односно организације која је донела појединачни акт захтева измену тог акта, ако од дана достављања појединачног акта до дана доношења одлуке Уставног суда није протекло више од шест месеци; Уставни суд може одлучити да свако коме је појединачним актом повређено Уставом утврђено право самоуправљања или друго основно право или слобода, има право да захтева измену појединачног акта и кад је од дана достављања појединачног акта до дана доношења одлуке Суда протекло више од шест месеци; Уставни суд може одлучити да су суд, други надлежни орган, односно организација, на захтев грађанина или организације чије је законом утврђено право повређено, дужни изменити све или поједине врсте појединачних аката којима је такво право повређено, а који су странкама достављени на одређено време пре доношења одлуке Суда. Предлог за измену појединачног акта може се поднети у року од шест месеци од дана објављивања одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Социјалистичке Републике Србије”. Законом се може одредити да се и у другим случајевима, под условима које закон одреди, могу изменити правноснажни појединачни акти донети на основу закона који је престао да важи или на основу другог прописа или општег акта, који је укинут. Члан 32. Кад Уставни суд поништи неки пропис или други општи акт, свако коме је правноснажним појединачним актом донетим на основу тог прописа или општег акта повређено право, има право захтевати од суда, односно другог органа или организације која је донела појединачни акт измену тог акта. Предлог за измену појединачног акта подноси се у року од шест месеци од дана објављивања одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Социјалистичке Републике Србије”Члан 33. Не може се дозволити ни спроводити извршење правоснажног појединачног акта донетог на основу закона који је престао да важи, или на основу другог прописа или општег акта који је поништен или укинут. Ако је извршење започето, обуставиће се. Члан 34. Уставни суд може у одлуци којом утврђује да је закон престао да важи, или да се други пропис или општи акт поништава или укида, изнети своје мишљење о томе који ће се пропис, односно правна правила примењивати док се не донесе нов пропис у складу са Уставом, односно републичким законом. Члан 3 . Кад је у току поступка за оцењивање уставности или законитости пропис или други општи акт доведен у склад са Уставом, односно са републичким законом, Уставни суд ће обуставити поступак. Уставни суд неће обуставити поступак него ће одлуком утврдити да пропис или други општи акт поводом кога је покренут поступак није био у сагласности са Уставом, односно републичким законом, ако законом није предвиђена могућност измене појединачних аката у складу са чл. 31. и 32. овог закона, а Суд сматра да такву могућност треба предвидети. Ова одлука Суда има у погледу појединачних аката исто правно дејство као одлука којом се утврђује да је закон престао да важи, односно којом се укида или поништава други пропис или општи акт. 2. Одлучивање о заштити основних права и слобода повређених појединачним актом или радњом Члан 36. Уставни суд одлучује о заштити права самоуправљања и других права и слобода утврђених Уставом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије или Уставом Социјалистичке Републике Србије кад су та права и слободе повређени појединачним актом или радњом републичког, покрајинског, среског или општинског органа, или органа радних и других самоуправних организација, а законом није обезбеђена друга судска заштита. Судска заштита права самоуправљања и других основних права и слобода није обезбеђена, ако законом није предвиђена надлежност другог суда. Предлог за заштиту права самоуправљања и других основних права и слобода који су повређени појединачним актом може се поднети само ако су коришћена редовна правна средства за заштиту ових права и слободе.Члан 37. Предлог за покретање поступка за заштиту може поднети свако чије је Уставом утврђено право самоуправљања или друго основно право или слобода повређена. Предлог за покретање поступка може по пристанку свог члана у његово име поднети и друштвено-политичка организација, као и удружење које по својим правилима има задатак да штити права чија се заштита тражи пред Уставним судом. Члан 38. Предлог за покретање поступка подноси се у року од три месеца од дана достављања појединачног акта, односно најдоцније три месеца од дана престанка радње. Члан 39. Када утврди да је појединачним актом неког органа или организације повређено Уставом утврђено право самоуправљања или друго основно право или слобода, Уставни суд ће, према околностима случаја, поништити, укинути или изменити тај акт и одредити да се уклоне последице које су из таквог акта произишле. Кад утврди да је радњом неког органа или организације повређено Уставом утврђено право самоуправљања или друго основно право или слобода, Уставни суд ће забранити свако даље вршење такве радње и, према околностима случаја одредити да се уклоне последице које су из такве радње произишле. Ако је за време трајања поступка потребно спречити дејство појединачног акта или радње, Уставни суд може одредити привремене мере за спречавање повреда основног права или слободе. Члан 40. Ако је појединачним актом или радњом повређено Уставом утврђено право самоуправљања или друго основно право или слобода више лица, а само нека од тих лица су поднела предлог за покретање поступка, Уставни суд може, с обзиром на природу повреда и њене последице, обавестити лица која нису поднела предлог да се могу придружити поступку. Члан 41. Ако у току поступка појединачни акт буде поништен, укинут или измењен у складу са захтевом предлагача, или ако је престала радња која је проузроковала повреду основних права и слобода, Уставни суд ће поступак обуставити.3. Решавање спорова између друштвено-политичких заједница Члан 42. Уставни суд решава спорове о правима и дужностима између Републике и других друштвено-политичких заједница, као и спорове између двеју или више друштвено-политичких заједница на територији Србије, ако за решавање таквих спорова законом није предвиђена надлежност другог суда. Предлог за решавање спора подноси друштвено-политичка заједница која сматра да је повређено њено право. Члан 43. Решавајући спорове о правима и дужностима између друштвено-политичких заједница, Уставни суд може утврдити да је неким актом или радњом једне друштвено-политичке заједнице повређено право друге такве заједнице, утврдити одређену обавезу друштвено-политичке заједнице, као и одредити да се уклоне последице таквог акта или радње. 4. Решавање сукоба надлежности Члан 44. Уставни суд решава о сукобу надлежности између судова и републичких органа, као и између судова и других државних органа у Републици. Члан 4 . Када настане сукоб надлежности између судова и републичких органа или између судова и других државних органа у Републици, због тога што и суд и други државни органи прихватају надлежност у истом предмету, предлог за решавање сукоба надлежности подноси суд или други државни орган међу којима је настао сукоб надлежности, или републички јавни тужилац. Уставни суд може одредити да се, до доношења његове одлуке, прекине поступак и пред судом и пред другим државним органом. Члан 46. Кад настане сукоб надлежности између судова и републичких органа или између судова и других државних органа у Републици због тога што и суд и други државни органи одбијају надлежност у истом предмету, предлог за решење сукоба надлежности може поднети свако ко због одбијања надлежности није могао остварити своје право, или републички јавни тужилац.III. ПОСТУПАК 1. Заједничке одредбе Члан 47. Уставни суд спроводи поступак на основу одредаба овог закона, а у питањима која нису уређена овим законом може сходно применити одговарајућа правила процесних закона. Члан 48. Предлог за покретање поступка подноси се непосредно Уставном суду. Предлог садржи одређени захтев, као и чињенице и доказе на којима се захтев заснива. Предлагач ће предлогу приложити писмене доказе којима располаже. Члан 49. Судови и други државни органи, радне и друге организације, као и нисиоци јавних и других друштвених функција дужни су давати Уставном суду, на његов захтев, податке и обавештења потребне за рад Суда. Члан 0. У поступку пред Уставним судом органе и организације заступају њихови представници, односно заступници. Учеснике у поступку и њихове представнике, односно заступнике могу заступати пуномоћници на основу пуномоћја издатог за заступање пред Уставним судом. Члан 1. У смислу овог закона као учесник у поступку сматра се: орган, организација или грађанин, који је овлашћен да поднесе предлог за покретање поступка; орган или организација против чијег је општег акта поднет предлог за оцењивање уставности или законитости, или против чијег је појединачног акта или радње поднет предлог за заштиту Уставом утврђеног права самоуправљања или другог права или слободе; друштвено-политичка заједница о чијем се праву или дужности води спор; суд или орган који у случају сукоба надлежности прихвата или одбија надлежност у спору о сукобу надлежности.Члан 2. Сваки учесник у поступку сноси своје трошкове, ако Уставни суд из оправданих разлога друкчије не одлучи. 2. Претходни поступак Члан 3. Предлог за покретање поступка претходно испитује судија Уставног суда одређен распоредом послова, који проверава да ли постоје процесне претпоставке и други услови за вођење поступка и за одлучивање о самом захтеву. Члан 4. Ради разјашњења стања ствари одређени судија може тражити потребна обавештења од предлагача и других учесника у поступку, као и од државних органа, организација и грађана. Он може затражити и мишљење од стручњака, саслушати сведоке и вештаке и извести друге доказе, као и тражити да се поједини докази изведу пред другим судом или органом. Судија доставља препис предлога другим учесницима и одређује им рок за достављање одговора на наводе и доказе које садржи предлог. Члан . У току претходног поступка за оцењивање уставности или законитости прописа и других општих аката одређени судија може предложити Уставном суду да се пре одлучивања пружи могућност представничком телу, другом органу, односно организацији да отклони несагласност свог акта са Уставом, односно Републичким законом. Одређени судија може предложити Уставном суду да у седници одлучи и о другим питањима која се односе на претходни поступак. Члан 6. Ако у току претходног поступка одређени судија нађе да Уставни суд очигледно није надлежан или да предлог није поднет у законом одређеном року, упозориће на то предлагача и затражиће од њега да се изјасни да ли и даље остаје при свом предлогу. Ако предлагач у року од 1 дана не обавести суд да остаје при предлогу, сматраће се да је од предлога одустао. Судија може упозорити предлагача и на друге процесне сметње које спречавају да се расправља о ствари и може затражити од њега да се изјасни да ли остаје при предлогу. Ако предлагач у року који одреди судија не обавести Уставни суд да одустаје од предлога, Суд ће о предлогу донети одлуку.Члан 7. Одређени судија испитаће претходно и представке којима се тражи да Уставни суд оцени уставност и законитост прописа или другог општег акта и прикупиће податке и обавештења који су потребни за одлучивање о томе да ли ће Суд покренути поступак. Члан 8. Поводом представке којом се тражи да Уставни суд оцени уставност или законитост прописа или другог општег акта, као и поводом захтева члана Суда да се покрене поступак за оцењивање уставности или законитости таквог акта Суд претходно на седници одлучује да ли ће поступак покренути. Претходни поступак спроводи се сходно чл. 3. до . овог закона и кад Уставни суд поводом представке или захтева члана Суда или у другим случајевима по својој иницијативи одлучи да покрене поступак. Кад поводом представке нађе да нема основа за покретање поступка. Уставни суд обавестиће о томе подносиоца представке. Члан 9. После завршеног претходног поступка одређени судија доставља председнику Уставног суда предмет са свим списима. Ако у току претходног поступка нађе да не постоје процесне претпоставке за одлучивање о суштини ствари, одређени судија предложиће председнику Уставног суда да изнесе предмет на решавање на седници. У том случају неће се достављати предлог другим учесницима ради одговора. Председник Уставног суда може тражити да одређени судија допуни претходни поступак. 3. Расправа и одлучивање Члан 60. Кад прими списе предмета од одређеног судије, председник Уставног суда заказује расправу или сагласно одредбама овог закона, износи предмет на решавање на седници без заказивања расправе, ако не одреди да се претходни поступак допуни. О расправи и седници Уставног суда обавештавају се сви чланови Суда. Члан 61. Уставни суд одлучује на основу расправе у свим случајевима, осим кад је овим законом предвиђено да може одлучивати на седници без расправе.Члан 62. Расправа је јавна, али Уставни суд може из оправданих разлога да одлучи да се расправа одржи без присуства јавности. На расправу се позивају учесници у поступку, као и представници органа и организација и друга лица чије је учешће на расправи потребно. Изостанак учесника у поступку и других позваних лица не спречава Уставни суд да спроведе поступак и донесе одлуке. Члан 63. Одређени судија Уставног суда излаже на расправи стање ствари, не износећи своје мишљење, а после тога учесници у поступку имају право да изнесу и образложе своје ставове и захтеве. У оправданим случајевима, а нарочито кад је потребно прибавити доказе, Уставни суд може одложити расправу и заказати нову. По завршеном расправљању Уставни суд на седници приступа већању и гласању. Члан 64. Уставни суд може на седници без расправе одлучивати о одбацивању предлога, кад није надлежан за одлучивање о предлогу, кад подносилац предлога није овлашћен за покретање поступка, кад предлог није поднесен у законом предвиђеном року, кад постоје услови за обуставу поступка, кад је Суд о тој ствари већ одлучио, или кад не постоје друге процесне претпоставке за одлучивање о суштини ствари. Кад Уставни суд решењем одбаци предлог због тога што није надлежан за одлучивање, може упутити предлог надлежном суду или другом органу и о томе ће обавестити предлагача. Члан 6 . Уставни суд одлучује већином гласова свих чланова Суда. Приликом одлучивања седници присуствују само чланови Уставног суда и записничар. Члан Уставног суда има право тражити да се његово одвојено мишљење унесе у записник или приложи записнику. Члан 66. Уставни суд доноси одлуке и решења. Уставни суд доноси одлуку кад одлучује о суштини ствари, а у свим другим случајевима доноси решење. Одлуке и решења Уставног суда морају бити образложени.4. Достављање и објављивање одлука и решења Члан 67. Одлуке Уставног суда којима се утврђује да је закон престао да важи или да се до доношења коначне одлуке не примењују одредбе републичког Закона (члан 2 . став 3), као и одлуке којима се укида или поништава други пропис или општи акт, објављују се у „Службеном гласнику Социјалистичке Републике Србије”. Одлука Уставног суда којом се пропис или општи акт укида или поништава, објављује се и у службеном листу у коме је тај пропис или општи акт био објављен. Уставни суд може одредити да се и друге важније одлуке и решења, у целини или у изводу, објаве у „Службеном гласнику Социјалистичке Републике Србије” или у другим службеним листовима. 5. Извршење одлука Члан 68. Судови и други државни органи, радне и друге самоуправне организације, као и носиоци јавних и друштвених функција, дужни су, у оквиру свог делокруга, извршавати одлуке Уставног суда. Ако се укаже потреба, на захтев Уставног суда, извршење његових одлука обезбеђује Републичко извршно веће. Члан 69. Уставни суд у сваком поједином случају, према природи одлуке, одређује који ће органи и на који начин извршити његову одлуку. Члан 70. Ако орган, друштвено-политичке заједнице или организације не поступи по одлуци Уставног суда којом је одређена њихова обавеза, или којом је забрањено даље вршење одређене радње, или је наложено да се отклоне последице акта или радње, Суд ће о томе обавестити надлежну скупштину или други овлашћени орган који ће према одговорном лицу предузети мере због неизвршења одлуке Суда. IV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 71. Одредбе овог закона које се односе на заштиту Уставом утврђеног права самоуправљања и других основних права и слободе, примењују се само ако је појединачни акт којим је повређено такво право или слобода донет после проглашења устава, односно ако је радња којом је повређено такво право или слобода предузета после проглашења устава или још траје. Рокови за подношење захтева за заштиту Уставом утврђеног права самоуправљања и других основних права и слобода који су повређени појединачним актом или радњом, ако по одредбама овог закона или Закона о управним споровима почињу тећи пре дана ступања на снагу овог закона, не могу истећи пре него што протекне два месеца од дана његовог ступања на снагу. Члан 72. Председнику и судијама Уставног суда изабраним пре ступања на снагу овог закона, мандат се рачуна од дана избора. Члан 73. До доношења закона републичким службеницима, на службенике Уставног суда примењиваће се одредбе Закона о јавним службеницима, уколико одредбама овог члана није друкчије одређено. Систематизацију радних места, као и плате службеника Уставног суда утврђује Суд у оквиру средстава предвиђеним републичким буџетом. Председник Уставног суда може овластити секретара да доноси решења о постављењу службеника на одређена радна места. Решења која доноси Уставни суд или председник Суда о постављењу и другим службеничким односима, која повлаче промену звања или промене у плати не подлежу оцени законитости у смислу члана 89. Закона о јавним службеницима. Дисциплински старешина за службеника Уставног суда је секретар Суда. За поступак по дисциплинским преступима које учине службеници Уставног суда надлежан је у првом степену првостепени дисциплински суд при Републичком извршном већу, а у другом степену Републички виши дисциплински суд. Члан 74. Уставни суд почиње рад 1 . фебруара 1964. године. Члан 7 . Овај закон ступа на снагу по истеку тридесет дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Социјалистичке Републике Србије”.

Извори

• Закон о Уставном суду Србије „Службени гласник Социјалистичке Републике Србије”, број 4/63.