Чујте, браћо, да Вам певам само

Извор: Викизворник


[Чујте, браћо, да Вам певам само]

Чујге, браћо, да Вам певам само
Што требамо сви Срби да знамо
Тог покора и овога чуда,
Ко што има код Србина луда:
Зашто паор понајвише страда 5
Због тих лудих раскошних парада.
Оће свако да с’ носи по моди,
А не пита што жито не роди!
То је било, браћо, што се пева,
Из Баната Лаушевић Стева, 10
Да је сеја отровала брата,
И то само за четри дуката.
Кад је била од петнајст година,
Захтевала сеја сеферина,
Јер је била на очима фина, 15
Па да пође за газдачког сина.
Отац узе новце из дружине
И набави ћери сеферине;
А братац је сермију продао,
Па је сеји дукате везао. 20
Платили су тек четири рате,
Па остало још једну да плате,
Егзекутор и кућу им пише.
Али отац промишљати стаде,
Добро сину срећна мисо паде, 25
Отац сину још благослов даде,
Како њему срећна мисо паде:
Дукате ће опет набавити,
Само треба кућу избавити.
Сеја чека да недеља дође; 30
Још се није љуцки опремила,
А дукате већ је потражила.
Када види да јој четри фали
Плачом хтеде кућу да запали:
„Јаој, мати, мени четри фали, 35
„Четир су ми дуката украли".
Откада јој те дукате узе,
Она лила сваког дана сузе.
Када Стева својој кући сгиже,
Мати вели: „Дукате донеси! 40
„А кад нећеш, а ти се обеси!“
Сеја брата стаде проклињати
И да ће га за то отровати.
Стаде оца син лепо молити
И да би се хтео оженити. 45
Иашо отац снау ко што сина има,
Ал’ сирота, нема сеферина.
А када је бео дан свануо,
Тада Стева пође на венчање.
Сва је кућа пуна у весељу, 50
Једва Стеви испунише жељу.
Када су се млади повенчали,
Поручили и вина с’ напили,
Тада сеја дође иза врата,
Те ти стаде поред свога брата, 55
Те му чашу с рујним вином пружи.
Чим је попи очима застаде,
Онесвешћен на земљицу паде.
Доктор када ситно перо узе,
И њему су удариле сузе: 60
„Каква може та у срцу бити
„Кад је могла ово учинити?!“
Полиција сеју отерује
Да за брата мора да робује.
Звоно звони, сада Стеву гласи, 65
Свако око поче да се кваси,
Старо, младо, велико и мало,
Свако горко тужно заплакало,
Свако Стеву невиног спомиње,
А његову сеју му проклиње. 70

Гајдаш-Неца из Стејановаца

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Милош Ђ. Шкарић, Живот и обичаји "Планинаца" под Фрушком Гором, Српска краљевска академија, Српски етнографски зборник књ. LIV. Друго одељење Живот и обичаји народни књ. 24, Београд, 1939., стр. 157-158.