Чудно чудо с’м видела,
Де брат сестру продаваше,
Љубе руо кроињаше.
Сестра брата уклињаше:
„Да га, брате, не ћердоше, 5
Мушки пород да га нема,
Ако би га и имала,
На војску га испраћала,
Од војске гу жиф не доша,
Коњ му доша, он не доша, 10
И на коња десна рука,
И на руку рукавица,
Сваком свилом извезена,
Најповише црном свилом,
Да бог да му црно било!“15
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 270.
