Чудно чудо свијет приповиједа!
У новога Сулејман ћехаје,
гдје он има дворе од мермера,
од мермера и од коситера,
у њих врата од сухога злата, 5
темељи су од драгог камења,
звекетала дробнога бисера.
По двору му све свила прострта,
а пред двором диба и кадифа,
на авлији два златна дирека, 10
гдјено веже два коња једека.
У двору му вјереница љуба,
она љуља сина Абдулаха
златне руке и златна перчина,
бешика му од црвен мерџана, 15
на бешици јорган од бехара.
То се чудо на далеко чуло,
за то чуо паша Али-пажа.
Паша посла два лака улака,
доведоше Сулејман ћехају, 20
доведоше паши у сараје.
Њега пита паша Али-паша:
— Откле теби пребијели двори
од мермера и од коситера,
у њих врата од сухога злата, 25
звекетало дробнога бисера,
по двору ти све свила прострта,
а пред двором диба и кадифа,
на авлији два златна дирека
гдјено вежеш два коња једека? 30
У двору ти вјереница љуба,
она љуља сина Абдулаха
златне руке и златна перчина,
бешика му од сухога злата,
на бешици јорган од бехара? 35
Говони му Сулејман ћехаја:
— Двора су ми од бабе остали
и по њима свила и кадифа,
с вјерном љубом севдах севдисао,
севдисао па је оженио, 40
бог ми дао сина Абдулаха
златне руке и златна перчина,
стара нене бешику донијела,
на бешици јорган од бехара.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 753-754.
