Чува овце Ева Радојева

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Чува овце Ева Радојева

Чува овце Ева Радојева,
Три јутарца до жарког сунашца.
Кад четврто јутро освануло,
А жарано сунце застајало,
Питала га Ева Радојева: 5
„Ој жарано, ђе си застајало?”
„Застајало, чудо гледајући:
Ђе умире јединац у мајке.
Њему мајка више главе сједи,
Сузе брише, белу књигу пише, 10
Косу реже, белу књигу веже,
Сузе таре, белу књигу шаље;
Па је шаље на девет градова,
Да му дође све девет сестара.
Не пише им да је умро бајо, 15
Већ им пише, да се жени бајо.
Свака сеја коња оседлала,
А најмлађа коња и сокола.
Кад су дошли близу бела двора -
Не чују се дуде и свирале, 20
Не чују се кићени сватови,
Већ се чују дрвени мајстори,
И чује се грло материно.
Свака сеја ту је проплакала,
А најмлађа, мртва земљи пала.25



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 108-134.