[Чува овце Деметкиња Мара]
Чува овце Деметкиња Мара,
По шумици изнад Малована,
Ш њоме су два чобана млада:
Једно Нико, а друго Никола,
А треће је Деметкиња Мара. 5
Нико вели: „Моја је дјевојка!”
А Никола: „Није, него моја!”
Ал говори Деметкиња Мара:
„Иди Нико у вр' Малована,
Ти Никола, у дну Малована, 10
А ја ћ' Мара, у сред Малована.
Који прво до мараме дође,
Онога је Мара и марама!”
Кад то чуо Нико и Никола,
Оде Нико у вр' Малована, 15
А Никола у дну Малована,
Оста Мара у сред Малована.
Она ману свиленом марамом,
Нико маче, жив јој не домаче,
Ај, Никола крај ње мртав паде. 20
Кад то виђе Деметкиња Мара,
Она трже ноже од појаса,
Па удара себе у срдашце.
Три су гроба упоредо пала:
Једно Нико, а друго Никола, 25
А треће је Деметкиња Мара.
Липо су из саранили младе:
Кроза земљу руке састављали,
И у руке црвене јабуке,
Покрај њих су клупе пометали, 30
Више главе ружу засадили,
Ниже ногу бунар ископали.
Ко је млађан нек се ружом кити,
Ко ј' уморан, нека отпочива,
Ко је жеђан, нека воде пије, 35
Све за душу момак и дјевојке.
