Чува овце Јагодица,
На турскијем ливадама.
На путу је пландовала,
На камену ужинала,
Из камена воду пила. 5
Крај ње пала танка стаза,
Стазом иду девет браће,
Сви су девет говорили:
"Женићемо Радојицу,
Просићемо Јагодицу!" 10
Што су браћа говорила,
То су браћа учинила;
Оженили Радојицу,
Испросили Јагодицу!
Кад су пошли на вјенчање, 15
Ваздан киша пропадала;
Кад су дошли са вјенчања,
Два се свеца сасјекоше!
Кад су пошли у ложницу,
Са дви чаше крви паше! 20
Ал' говори Радојица:
"Борај теби, Јагодице!
Знаш ли рода, од куда си,
Из племена чијега си?
Ал' говори Јагодица: 25
"Не знам рода од куда сам,
Ни племена чијега сам!
Већ сам чула од Турака,
Да ја имам девет браће,
Девет браће, Југовића!" 30
Ал' говори Радојица:
"Борај теби, Јагодица,
Би ли знала којем име?"
"Ја би знала трима име:
Најстаријем Марко име, 35
А средњему Николица,
Најмлађему, Радојица!"
Ал' говори Радојица:
"А јој мени, мајко моја!
Ја не љубим љубу своју, 40
Већ ја љубим сеју своју!
Ако сам ју пољубио,
Сека брацу у род дошла!
Ако сам ју загрлио,
Братац секу од радости! 45
Ако сам јој прстен дао,
Братац сеју даривао!"
