Човек пева после рата

Човек пева после рата  (1920)  Писац: Душан Васиљев

Ја сам газио у крви до колена
и немам више снова.
Сестра ми се продала
и мајци су ми посекли седе косе.
И ја у овом мутном мору блуда и кала
не тражим плена:
Ох, ја сам жељан зрака! И млека!
И беле јутарње росе!

Ја сам се смејао у крви до колена,
и нисам питао: зашто?
Брата сам звао душманом клетим,
и кликтао сам, кад се у мраку напред хрли
и онда лети к врагу и бог и човек и ров!
И данас мирно гледам, како ми жељену жену
губави бакалин грли
и како ми с главе разноси кров, –
и немам воље – ил немам снаге? – да му се светим.

Ја сам до јуче покорно сагибо главу
и бесно сам љубио срам.
И до јуче нисам знао Судбину своју праву,
али је данас знам!
Ох, та ја сам Човек! Човек!

Није ми жао, што сам газио у крви до колена
и преживео црвене године Клања
ради овог светог Сазнања
што ми је донело пропаст.
И ја не тражим плена:
Ох, дајте мени још шаку зрака
и мало беле, јутарње росе –
Остало Вам на част!

Извор

1920. Мисао, књига II, бр. 5. стр. 752.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 102 године.