Чобаница мученица

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Чобаница мученица

0001 Мили Боже, на дару ти хвала!
0002 Колика је Винарић-планина,
0003 Соко крилим прилетит не може,
0004 Делели ће јунак приходити.
0005 Приходи је Ешпер-чобаница,
0006 Чобаница Аница дивојка
0007 И прогони своје овце биле:
0008 Девет хиљад и девет стотина.
0009 И прид овцам овна деветака,
0010 На њем звоно од сувога злата
0011 И у њему девет језичака,
0012 Сваки ваља по девет градова.
0013 И на њима три камена драга,
0014 Сваки ваља пола Цариграда.
0015 И десето зрно ђинђерево,
0016 Оно ваља три Стамбола била.
0017 У њему је срце дивојачко,
0018 Оно ваља свих билих Млетака.
0019 Сиди млада насрид Винарића.
0020 Винарића, високе планине,
0021 Она сиди под јелом зеленом,
0022 На ђерђефу ситан везак везе,
0023 Ситан везак, везену мараму,
0024 Више злата него била платна.
0025 По њој јесу бурме и прстење,
0026 Међу њима драги каменови,
0027 Според њима сјајни мисецови.
0028 Уза везак писму запивала:
0029 „Боже мили, велика ти хвала!
0030 Да ја смидем од цара султана,
0031 Све би биле распродала овце,
0032 Градила би цркве и отаре,
0033 Куповала криже и калеже
0034 И канделе од сувога злата;
0035 Позлатила цркву Мандалину,
0036 Сваки данак к миси доходила,
0037 Па на отар по дукат мећала,
0038 У недиљу и по два дуката.“
0039 Од сунца се штитом заштићаше,
0040 Од планине граном веслиђеном,
0041 Од јунака руком и рукавом.
0042 Млиде млада, да не слуша нико,
0043 Слушале је дви слуге цареве:
0044 Једна слуга млади Усеине,
0045 Друга слуга мали Милутине.
0046 Кад су слуге ричи разумиле,
0047 Отишле су цару повидити:
0048 „Диван царе, мили господаре!
0049 Да ти знадеш, мили господаре,
0050 Колика је Винарић-планина,
0051 Соко крилим прилетит не може,
0052 Делели ће јунак приходити.
0053 Проходи је Ешпер-чобаница,
0054 Чобаница Аница дивојка
0055 И прогони своје овце биле:
0056 Девет хиљад и девет стотина.
0057 И прид овцам овна деветака,
0058 На њем звоно од сувога злата
0059 И у њему девет језичака,
0060 Сваки ваља по девет градова.
0061 И на њима три камена драга,
0062 Сваки ваља пола Цариграда.
0063 И десето зрно ђинђерево,
0064 Оно ваља три Стамбола била.
0065 У њему је срце дивојачко,
0066 Оно ваља свих билих Млетака.
0067 Сиди млада насрид Винарића,
0068 Винарића, високе планине,
0069 Она сиди под јелом зеленом,
0070 На ђерђефу ситан везак везе,
0071 Ситан везак, везену мараму,
0072 Више злата него била платна.
0073 По њој јесу бурме и прстење,
0074 Међу њима драги каменови.
0075 Според њима сјајни мисецови.
0076 Уза везак писму запивала:
0077 „ „Боже мили, велика ти хвала!
0078 Да ја смидем од цара султана,
0079 Све бих биле распродала овце,
0080 Градила би цркве и отаре,
0081 Куповала криже и калеже
0082 И канделе од сувога злата;
0083 Позлатила цркву Мандалину,
0084 Сваки данак к миси доходила,
0085 Па на отар по дукат мећала,
0086 У недиљу и по два дуката.“ “
0087 Од сунца се штитом заштићаше,
0088 Од планине граном веслиђена,
0089 Од јунака руком и рукавом.“
0090 Кад је царе слуге разумио,
0091 Пак је слугам тихо бесидио:
0092 „Да вам бора, да дви моје слуге!
0093 Ви вазмите оштро маче мало
0094 И онога племића голуба.
0095 Подајте му ките од бисера,
0096 Седлајте га седлом позлаћеним,
0097 Зауздајте уздом од мисеца,
0098 Па хајдете у Винар-планину.
0099 Ако вами Бог и срића даде,
0100 Да нађете Аницу дивојку,
0101 Ухитите за биле је руке,
0102 Па мирите косе Аничине.
0103 Ако буду колик маче мало,
0104 Водите је билу Цариграду,
0105 Да ми буде у двору кадуна,
0106 Јали моја царица госпоја.
0107 Липо ћу вас даровати царе:
0108 Дат ћу вами три товара блага
0109 И кочије од сувога злата.“
0110 Кад су слуге ричи разумиле,
0111 Послушаше цара господара,
0112 Па ходоше Винарић-планини.
0113 Кад су били насрид Винарића,
0114 Гледала их Аница дивојка.
0115 Када их је млада угледала,
0116 Одмах се је јаду домислила,
0117 Па ми бижи уз Винар-планину
0118 Кано звизда преко ведра неба.
0119 За њом трче млади Усеине,
0120 Трчући јој ричи бесидио:
0121 „Немој бижат, млађена дивојко!
0122 Тврда вира и бесида моја,
0123 Ништа теби учинит не ћемо.
0124 Спремио нас царе са дивана,
0125 Да ухитиш овна деветака.“
0126 Мудра Ане луде свите прима,
0127 Превари се, шинула је гуја!
0128 Тер ухити овна деветака.
0129 Не ће Усо, ни гледа на овна,
0130 Већ дивојку за бијелу руку.
0131 Боже мили, велика ти хвала!
0132 Ах каква је Аница дивојка!
0133 Мамила би по небу облаке,
0134 Камо л’ не би по земљи јунаке.
0135 Па њој трзну риду Стамболију,
0136 Според њоме од злата чактију.
0137 Она паде на зелену траву,
0138 Сину лице кано жарко сунце,
0139 А гриоце кано мисечина.
0140 Мили Боже, на дару ти хвала!
0141 Липе л’ су њој косе плетенице,
0142 Низ плећа њој двадест и четири,
0143 Све су клете ко јуначке руке.
0144 По њима су од злата шивети,
0145 Поткићени млетачким цекиним,
0146 А испод њих сићене рубије.
0147 Прихватише оштро маче мало,
0148 Измирише Аничине косе.
0149 Тако мире три четири пута,
0150 Нит су косе више нит су мање:
0151 Колика је Аница дивојка,
0152 Он’лике је косе одгојила,
0153 На миру ји’ одгојила млада.
0154 Кад то виде дви цареве слуге,
0155 Вазимљу је по свилену пасу,
0156 Па је баце за се на коњица.
0157 Трипут су је свилом опасали
0158 И четвртим од злата кајасом,
0159 Да се не би млада укинула
0160 И бијела лица нагрдила.
0161 За њом блеје овце разблуднице,
0162 Жаркому их сунцу припоручи,
0163 Жарком сунцу и сјајном мисецу,
0164 И сестрици, божијој даници:
0165 „Жарко сунце, чувај овце моје,
0166 А мисиче, ти ми их прибрајај,
0167 Сјајна звиздо, ти ми их напоји.“
0168 Боже мили, велика ти хвала!
0169 За њом трче овца разблудница
0170 И остале све бијеле овце.
0171 Кад то види млади Усеине,
0172 Повадио оштро маче мало,
0173 Посиче јој стотину оваца.
0174 Кад то види Аница дивојка,
0175 Она јести Уси говорила:
0176 „Усеине, од кује копиле!
0177 Што ми сичеш биле овце моје?
0178 Доста јесам мучице видила
0179 У ’во мојих двадесет година,
0180 Док су ми се хиљадиле овце
0181 И сувише од оваца јањци.“
0182 Осташе јој овце у планини,
0183 Она ходе цару честитоме.
0184 Кад су били уз поље зелено,
0185 То је гледа царе са дивана,
0186 Са дивана кроз драго камење,
0187 Пак саходи на мермер-авлију.
0188 Па он иђе у златне кочије,
0189 А са својим до дванаест слуга,
0190 Дван’ест слуга, турских поглавица.
0191 Они иђу насрид поља равна,
0192 А под ону жутицу наранчу.
0193 Кад је царе цуру угледао,
0194 Пак је цури тихо бесидио:
0195 „Да ти бора, млађена дивојко!
0196 Хоћеш ли се потурчити млада,
0197 Па ми бити у двору кадуна,
0198 Али моја царица госпоја?
0199 Китит ћу ти дукат прам дукату,
0200 Низат ћу ти бисер прам бисеру,
0201 Не ћеш ништа, млада Ане, радит,
0202 Него сидит у високој кули,
0203 А у кули у шикли-ходаји,
0204 У шилету међу јастуцима,
0205 У ходаји међу анумами.
0206 Китит ћу ти по челу рубије,
0207 А по врату крупне махмудије
0208 И по њима од злата рушпије.“
0209 И кад Ане ричи разумила,
0210 Трипут се је земљи поклонила,
0211 Док цареву скуту приступила,
0212 Па ми цару уз колино сида,
0213 Пак је њему тихо бесидила:
0214 „Диван царе, мили господаре,
0215 Иза горе жарко сунце моје!
0216 Ја се млада потурчити не ћу,
0217 Ни оставит Бога великога
0218 И приватит цара нечистога;
0219 Не ћу газит виру Исусову,
0220 Нит ћу примит себи турску виру.
0221 Глава моја, оштра ћорда твоја,
0222 Осици ми при рамену главу,
0223 Ол ме баци у воду Дунаву.
0224 Волим бити води утопница,
0225 Него турска бити потурица;
0226 Да не будем ни мртва прикорна!“
0227 Ја кад царе ричи разумио,
0228 Од мила је погубит не море.
0229 Тројструким је сузам оборио,
0230 Па дозивље слугу Усеина:
0231 „Усеине, вирна слуго моја!
0232 Ето теби Аница дивојка,
0233 И узимљи од тамнице кључе,
0234 Па је баци у тамницу тамну.
0235 Нека тамни девет годин дана,
0236 Нек не види сунца ни мисеца,
0237 Гдино јести вода до колина,
0238 Гдино људска жалост до рамена,
0239 Гдино лизу змије и мрамори,
0240 Змије кољу, а мрамори гризу,
0241 Нит њој даји јисти нити пити.“
0242 А кад види слуга Усеине,
0243 Он узимље од тамнице кључе
0244 И Аницу за бијелу руку,
0245 Па је води тамници на врата.
0246 Ал Аници Бог и срића дала,
0247 На тамници стина од мрамора.
0248 Липа је је Госпа дочекала,
0249 У руке њој оченаше дала,
0250 Оченаше и књижице свете.
0251 Оно није тамна тамничица
0252 Него жрака божје куће,
0253 Јер је у њој дивичица.
0254 Тамница је ко даница,
0255 А Аница ко сунашце.
0256 Кроз тамницу вода тече,
0257 Око воде цвиће ресте,
0258 Липо цмиље и ружица,
0259 Два љиљана Исусова.
0260 Бога моли девет годин дана.
0261 Кад настала година десета,
0262 Пошетало девет Аничића,
0263 Девет младих Аничине браће,
0264 Девет браће, девет соколова
0265 На ’но девет коња паунова.
0266 Они иђу уз поље зелено.
0267 Кад су били насрид поља равна,
0268 Угледа их царе са дивана.
0269 Када их је царе угледао,
0270 Одмах се је јадан припануо.
0271 Па је слугам тихо бесидио:
0272 „Ено оздол до девет јунака
0273 Кано девет сивих соколова,
0274 А на девет коња паунова,
0275 Бит ће оно Аничина браћа.
0276 Што ћу сада од живота мога?
0277 Мисле, да се потурчила млада,
0278 Њој се сада ни за кости не зна.“
0279 Кад су дошли до царева двора,
0280 Али њим је Бог и срића дала,
0281 Од авлије отворена врата.
0282 Одсидоше своје вране коње.
0283 Па је царе слугам бесидио:
0284 „Да вам бора, до дв’је моје слуге!
0285 Ви хајдете на мермер-авлију,
0286 Веж’те коње за жуте наранче,
0287 Зоб им дајте билице пшенице,
0288 За напоја вина црљенога,
0289 А њи’ вод’те на високу кулу.“
0290 Кад су слуге ричи разумиле,
0291 Послушаше цара господара,
0292 Сађоше се на мермера влију,
0293 Вежу коње за жуте наранче.
0294 Зоб им даше билице пшенице,
0295 За напоја вина црљенога,
0296 А јунаке повеше на кулу.
0297 Царе их је липо дочекао,
0298 За пуне их столе посидао.
0299 Кад је вечер за вечером било,
0300 Све вечера мало и велико,
0301 Само не ће мали Николица.
0302 Сузам цару ноге умивао,
0303 Пак је њему тихо бесидио:
0304 „Диван царе, мили господаре!
0305 Је ли тестир мало запивати?“
0306 „ „Тестир јести, колико ти драго.“ “
0307 Он тад јами дипле и шаргије,
0308 Ситно куца, а јасно попива,
0309 То је момка послушати липо:
0310 „Боже мили, велика ти хвала!
0311 Гди је Ане, гди је сека моја?
0312 Ево има девет годин дана,
0313 Да се јести потурчила млада,
0314 Да ј’ у двору цареву кадуна,
0315 А у кули царица госпоја.
0316 Ако се је потурчила млада,
0317 Та није се клетвом заклињала,
0318 Да нас не ће упитат за здравље
0319 И за нашег милога бабајка
0320 И за нашу примилену мајку
0321 И за наше распушћене овце.“
0322 Кад је царе ричи разумио,
0323 Низ образ је сузам оборио,
0324 Пак је Ники тихо бесидио:
0325 „Николица, драго дите моје!
0326 Кад ме питаш, да ти право кажем:
0327 Није ти се сека потурчила,
0328 Нит је моја у двору кадуна,
0329 Ни у кули царица госпоја,
0330 Нег ено је у тамници тамној.
0331 Она тамни девет годин дана,
0332 Нити види сунца ни мисеца,
0333 Јила не јиде, а пива не пије.“
0334 Кад то чује мали Николица,
0335 Пак је цару тихо бесидио:
0336 „Диван царе, мили господаре!
0337 Дај ти мени од тамнице кључе,
0338 Да ја иђем у тамницу тамну,
0339 Да покупим кости секе моје,
0340 Да их носим насрид поља равна,
0341 Да их грије мисец и сунашце.“
0342 То се цару на ино не може,
0343 Па му даје од тамнице кључе,
0344 Па он иђе тамници на врата.
0345 Кад се мало ближе примакнуо,
0346 Оно није тамна тамничица,
0347 Него јести црква Мандалина.
0348 Црква јести од сувога злата,
0349 Латенице од живога сребра,
0350 А салижи од ситна бисера;
0351 Канделе су од драгог камења,
0352 Криж и калеж од сувога злата.
0353 Ту ми она мису говорила.
0354 Дван’ест анђел, дван’ест апостола,
0355 Они су њој мису опивали
0356 И четири света ванђелишта:
0357 Иван, Лука, Марко и Матија.
0358 Госпа јој је уз колино била,
0359 Она њој је свићу придржала.
0360 Боже мили, велика ти хвала!
0361 Липа ти је Аница дивојка.
0362 На десној њој руци парамента,
0363 На глави њој златна круна,
0364 На челу њој сјајна звизда,
0365 На грлу њој сјајан мисец,
0366 На прсима жарко сунце,
0367 У руци њој биле књиге.
0368 А кад Нико секу угледао,
0369 Тада га је сунце обасјало,
0370 У њему се срце разиграло,
0371 На њу се је гротно насмијао,
0372 Па је јами за бијелу руку,
0373 Па је води прид бијелу цркву,
0374 Па је Ани тихо бесидио:
0375 „Да ти бора, драга секо моја,
0376 Јеси ли ми здраво и весело?
0377 Јеси ли се Бога намолила?
0378 Јеси ли се поста напостила?“
0379 „ „Јесам, брате, милом Богу хвала!
0380 Како ми је мој мили бабајко?
0381 И како ли мила моја мајка?
0382 И како ми оно осам браће?
0383 Како ли ми биле моје овце?“ “
0384 „Добро здраво, мила моја секо,
0385 Добро здраво, милом Богу хвала!“
0386 Опет брате секи бесидио:
0387 „О Анице, драга секо моја!
0388 Тко је тебе крухом нахранио?
0389 Тко је тебе вином напојио?
0390 Тко ли те је сунцем огријао?“
0391 Проговара Аница дивојка:
0392 „Кад ме питаш, да ти право кажем:
0393 Госпе ме је крухом нахранила,
0394 Исус ме је вином напојио,
0395 Бог и анђел сунца нагријали.“
0396 Језус, рече, на колина клече,
0397 И примину, покојна њој душа!
0398 Мисли Нико, да се принемага,
0399 Ал се она душом раздилила.
0400 Па дозивље оно осам браће,
0401 Донесоше танехна носила
0402 И своме је двору однесоше
0403 И код двора липо укопаше
0404 И липу јој цркву саградише:
0405 Саградише цркву Катарину.
0406 Посли Ане свето тило бише.
0407 Онда било, сад се спомињало
0408 А ми браћо здраво и весело.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890