Три путника путем путоваше,
Путујући сретоше девојку,
Стадоше је даром даривати:
Један даде струк ситна босиљка,
Други даде зелену јабуку, 5
Трећи даде златан прстен с руке.
Који даде струк ситна босиљка,
Онај вели: "Моја је девојка;"
Који даде зелену јабуку,
Онај вели: "Моја је девојка;" 10
Који даде златан прстен с руке,
Онај вели: "Ајдемо судији,
"Да видимо, чија је девојка."
Кад дођоше на суд пред судију:
"Суди нама, честити судија! 15
"Ми троица путем путовасмо,
"Путујући сретосмо девојку,
"Стадосмо је даром даривати:
"Један даде струк ситна босиљка.
"Други даде зелену јабуку, 20
"Трећи даде златан прстен с руке;
"Суди нама, чија је девојка?"
Ал' говори честити судија:
"Босиљак се од мириса даје,
"Јабука се од милости даје, 25
"А прстен се даје по закону;
"Чиј је прстен, оног и девојка."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 437-438.
