Чисто злато крај пута сјеђаше,
свак се томе злату преклањаше.
Прође бего међу делијама,
делије се злату прелклонише,
бего мало преко седла војна, 5
истом мало, да јој није жао.
Њему злато°проговара на то:
— Стани, бего, да ти нешто кажем!
Стани, бего, тебе сам чекала,
чекала сам такога јунака 10
који ће се мало наклонити,
само мало да ми није жао.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 223.
