Чета Пивљанина Баја

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Чета Пивљанина Баја

Чета се мала подигнула
Од Приморја мјеста питомога,
Пред четом је Бајо Пивљанине,
За Бајом властелине Стефо,
За њима су тридес хајдука,
Отидоше ломном Гором Црном,
Док дођоше у ломна Корита,
Ту је чета трудна починула.
Но да рече Пивљанине Бајо:
"Ђе ћемо с четом ударити?"
Но говори од Приморја Станко:
"Ја сам, браћо, шићар запазио
"У Петњицу Караџића кулу,
"Ту је благо свије Дробњаках,
"Ту ће бити шићар за дружину."
Но да рече Пивљанине Бајо:
"А немо’те моја браћо драга,
"Јер су на зло вазда од Турака,
"Грехота је да их похарамо."
Но да рече властелине Стефо:
"А немо’те, браћо, на хришћане.
"Ја знадем за чету шићара,
"Бијелу Љубовића кулу
"Накрај б’јела Невесиња града,
"Око куле камена авлија,
"У авлију дванаест дућана,
"На њих сједи дванаест хаџија,
"А у кулу је Хајкуна ђевојка,
"То је кћерца бега Љубовића.
"Бега никад у дворове нема.
"Ако би ни Бог и срећа дала,
"Да дворове њему похарамо,
"И Туркињу младу заробимо,
"Дајте ми је за вјерену љубу,
"Ја ћу вама хиљаду цекинах."
Ондолен се бјеху подигнули,
На бијелу кулу ударише,
Посјекоше дванаес хаџија
И два сина бега Љубовића,
По двору покупише благо,
Заробише Хајкуну ђевојку.
Но трнуше Турци с Невесиња,
Убише боја с хајдуцима.
Ного пуче пушка од Тураках,
И погоди властелина Стефа,
Десну му је руку саломила.
Побјегоше зеленом планином.
Дођоше у Приморје рамно,
Ту Стефу дадоше ђевојку,
И сувише педесет цекина,
И видали га док га извидали.
То је било кад се чинило.



Извор[уреди]