Ја заиграх коња мога
Све од јада великога,
Заиграх га преко поља
До студенца хладне воде,
Ђе ђевојке све долазу, 5
Ладне воде узимају,
И с водом се посипају,
У коло ме призивају.
А ја с њима игре нећу,
Гледам, чекам срећу моју. 10
Ја је чекам од истока,
Кад ли иде од запада
Како сунце од истока,
Погледа ме с оба ока
Ка' су двије сјајие зв'језде, 15
Које сјају на небеса
Поред сунца и мјесеца.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 238.
