Чавић Асан-ага и вила

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Чавић Асан-ага и вила

0001 Бијела је кликовала вила
0002 Са Сјеничке високе планине,
0003 Она кличе Чавић-Асан-агу:
0004 "Зло ти јутро, Чавић-Асан-аго!
0005 "Ал’ не видиш ђе си погинуо,
0006 "Ето на те Петровић-Ђорђије,
0007 "И његове бутум Шумадије."
0008 Ал’ говори Чавић Асан-ага:
0009 "Мучи, вило, грло те бољело!
0010 "Не бојим се Петровић-Ђорђије,
0011 "Док је мене Стамбол под истоком,
0012 "Цар ће мени индат оправити,
0013 "И док ми је Травник на крајини,
0014 "Уздалица Скадар на Бојани,
0015 "А у њему силни Бушатлија,
0016 "Таквог паше у цара немаде,
0017 "Он ће мене бранит’ од шијака."
0018 Но што рече вила бјелогорка:
0019 "Да ти јаде за помоћи кажем:
0020 "Русија је на Станбол устала,
0021 "О јаду се царе забавио,
0022 "Он не море ни себе помоћи
0023 "Од Русије земље православне,
0024 "А камо ли да тебе обрани.
0025 "Што ми Скадар на Бојани кажеш,
0026 "И у њему силна Бушатлију,
0027 "Колико се хаси учинио,
0028 "Он подиже силовиту војску,
0029 "Да опали ломну Гору Црну.
0030 "А да видиш Петровић-владике,
0031 "Црногорске и славе и дике,
0032 "Он покупи листом Црногорце,
0033 "Па Турчину у сретање пође.
0034 "Мили Боже, на свему ти вала,
0035 "Кад се двије сусретоше војске,
0036 "Колико је у владике војске,
0037 "Као честа у планини сама,
0038 "Али што је у владике војске,
0039 "Што пред војском бјеху человође,
0040 "То бијаху орлови крсташи;
0041 "Што л’ у војсци бјеху барјактари,
0042 "То бијаху соколови сиви;
0043 "Што за њима бјеше убојника,
0044 "Како мрки из планине вуци.
0045 "Очима сам мојијем гледала,
0046 "Што с’ учини од твога везира,
0047 "Кад пукоше у њи Црногорци,
0048 "А пред њима Петровић владика,
0049 "Да колико жели, на јунаштво,
0050 "Калуђерско скинуо ођело,
0051 "Па удрио војничко ођело,
0052 "И у руке танку прекоморку.
0053 "Како шњима боја учињеше,
0054 "Црногорци Турке потискоше.
0055 "Каква бјеше мука од Турака!
0056 "Нож сијева, крв се пролијева,
0057 "Ту пет стотин’ посјекоше глава,
0058 "А везира ухватише жива,
0059 "И његову посјекоше главу.
0060 "Како им је био утужио,
0061 "На ватру му изгорјеше т’јело,
0062 "На Цетиње понијеше главу.
0063 "Отолен ти ни камена нема."
0064 Да што рече Чавић Асан-ага:
0065 "А да, вило, ако Бога знадеш!
0066 "Спремио сам од шијака стражу,
0067 "Спремио сам брата Мустај-бега,
0068 "И за њиме стотину пандура,
0069 "Неће лако упустит’ шијаке."
0070 Но што рече вила бјелогорка:
0071 "Свакога су уфатили жива,
0072 "И твојега брата Мустај-бега."
0073 А кад зачу Чавић Асан-ага,
0074 Он поскочи од земље на ноге,
0075 И појаха хата бијелога,
0076 Па Србима у сретање пође.
0077 А кад био у поље широко,
0078 Кад ево ти Мутапа Лазара,
0079 А за њиме Крајина Никола,
0080 Којино се био зафалио,
0081 Да уграби од Сјенице врата.
0082 Кад сретоше Чавић-Асан-агу,
0083 Но што рече Мутапе Лазаре:
0084 "Срамота је по два на једнога,
0085 "Ти не гледај мене у Турчина,
0086 "Него гледај што си с’ зафалио."
0087 Мимо њ прође Крајина Никола
0088 Сретоше се силна два јунака.
0089 Сабљом махну Чавић Асан-ага,
0090 Не удари Мутапа Лазара.
0091 Али јунак Мутапе Лазаре,
0092 Киде оштру сабљу од мегдана,
0093 Те удари Чавић-Асан-агу
0094 На дофату по свилену пасу,
0095 На двије га поле прекинуо,
0096 Па мимо њег’ проћера гаврана.
0097 Кад доћера Сјеници на врата,
0098 Кад ево ти Крајине Николе,
0099 Те Сјеници уграбио врата,
0100 Четири га пушке ударише.
0101 Улећеше сератлије младе,
0102 Те Сјеницу бјеху уграбили.
0103 Стоји крка по Турскоме граду:
0104 Робе буле, проваљују куле,
0105 Понијеше и срму и злато,
0106 И у граду табор учинише.
0107 Да Бог уби Срба проклетога,
0108 Проклетога од Лужнице Ђура,
0109 Те он узе од Турака мита,
0110 Доста мита, три боце дуката,
0111 Па Ђорђији књигу оправљаше:
0112 "Чу ли мене, Петровић-Ђорђије,
0113 "Ево на нас силовита војска:
0114 "Седам паша од седам крајина,
0115 "Пропаде ти земља Шумадија."
0116 Кад Ђорђију књиге допадоше,
0117 Препаде се, и невоља му је.
0118 На обједу сабира господу,
0119 И овако њима говораше:
0120 "Чујете ли, браћо моја драга,
0121 "Што учини Петровић владика
0122 "Од велике силе Бушатлијне?
0123 "Ајте, браћо, да се покољемо.
0124 "Боље нам је мушки изгинути,
0125 "Него с муком у Турака живјет’"
0126 Отолен се војска подигнула,
0127 Од неслоге града оставише.
0128 Кад дођоше земљи Шумадији,
0129 Кад Турчина нема ђавољега.
0130 Ту нађоше ко ј’ узео мито,
0131 Уватише од Лужнице Ђура,
0132 И његова сва четири сина,
0133 На ватри их изгорјеше живој,
0134 Нека виде остали Србини,
0135 Да се мито узимат’ не смије.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.