Мене посла Сијерчићу бего
На цаглина коња големога,
И даде ми четири шолдина
Да му каве и дувана купим.
Ја се цагу на рамена турих, 5
Он ме носи тамо и овамо.
На добро ме мјесто наносио,
На дворове на Пасигузове.
Ту су мене дочекали дивно
И даше ми доста ужинати 10
Суха љеба без црвена вина,
На јаде им дошла ова зима,
И була им родила копиле,
На Бајрам им кућа изгорјела!
А ја ти се наиједих љуто, 15
Цагину се на рамена турих,
Он ме носи тамо и овамо.
На боље ме мјесто наносио,
На џамију Курта Беговића.
Ја се нађох разговарат' с њиме 20
А која је болест најгорија:
Ал' је гора куга ал' ђевојка.
Он овако мене говораше:
"Од куге је горија ђевојка -
Кад ми није у недрима рука, 25
Ра[на] ми је на ребрима грдна."
То зачуле босанске дјевојке,
Наоштрише нокте на наџаке
А дигоше ноге на очаке;
То зачуле босанске дјевојке, 30
Па на жупу те се ок[упи]ше,
А пред њима Аћимо[ва] [М]анда'.
Она пјева из грла' бијела,
Олреглачу своју припи[је]ва:
"Опреглино, дуго јадна била, 35
Димна ти је под табу ливада,
На ливаду удрила дубрава,
У дубрави соба угријана,
У њу сједи Црвљен-калетане!
Отуд иде гологлав кадија 40
И овако бјеше говорио:
,Божја помоћ, Црвљен-капетине!'
Капетан му помоћ приватио,
Ма му вели гологлав кадија:
Чујеш ли ме, Црвљен-капетане, 45
Помак' ми се собе угријане!'
Но му вели Црвљен-капетане:
,Ајд', кадија, немој јести говна,
Нећеш соби угријаној доћи!'
Кадија се напућио љуто, 50
И довати перо буздована,
Ево Црвљен-калетана гаћа,
На зло га је мјесто ударио,
У језичак под вилицу горњу.
Паде мртав Црвљен-капетане; 55
Он уљеже соби угријаној
И од њега бруку паправио.
И то било када се чинило.
