Црноока девојка,
црно гројзе садила,
висок чардак градила,
на њега је седела.
Оздол иду златари, 5
њој се чине Татари.
Кидну мома да бега,
они веле, говоре:
„Стани, момо, не бегај,
ми ти несмо Татари, 10
него златни златари,
што златимо прстење!“
Ој убаве, убаве,
црноока девојка!
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 69.
