Црноока девојка,
Црно гројзе садила.
Висок чардак градила,
И на њему седела.
Жуту овилу преприда. 5
Оздол иду Татари,
Литну мома да бега.
Проговарав Татари:
Стани, стани, не бегај,
Јер ми нисмо Татари, 10
Но смо златни златари,
Што златимо прстење,
Што варамо девојке.
Референце
Напомене
Савка Пузић
Власотинце
Извор
Сергије Димитријевић, Народне песме лесковачког краја, Свеска 1, Лесковац, Народни музеј, 1987., стр. 11.