Црногорац (СМ)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Црногорац

0001 Младо туре у Стамболу дође
0002 од крвава Оногошта града,
0003 по имену Мекић Хасан-ага
0004 пред диваном цара честитога,
0005 сузе рони овако говори:
0006 "Султан царе, мили господаре!
0007 Ал’ не чујеш, ал’ ништа не хајеш,
0008 љто су књиге дошле из Русије
0009 и посланик цара русинскога,
0010 великога душманина твога,
0011 на Цетиње на сред Горе Црне,
0012 Петровићу владици Данилу?
0013 Владика је у мах сакупио
0014 све биране од земље главаре,
0015 и пред њима књиге прочитао,
0016 а када су они размјели
0017 што им пише од Русије царе,
0018 весело су војску сакупили
0019 и на твоју земљу ударили:
0020 једна војска на Херцеговину
0021 и пред војском Данило владика
0022 с послаником цара русинскога
0023 Михаилом Милорадовићем;
0024 она бије Оногошта града,
0025 пали турска села и вароше.
0026 А друга је војска околила
0027 у сред Зете варош Подгорицу,
0028 и Спуж тврди што је на крајину,
0029 освојиће Зету земљу равну
0030 и сву Босну и Херцеговину,
0031 па што ће ти таде и Стамболе?"
0032 Кад је царе разумио гласе,
0033 брже шаље пашу сераскира,
0034 су педесет хиљадах војниках
0035 да ишћера из земље душмане,
0036 и похара сву Карадаглију;
0037 међу тијем, драги побратиме,
0038 неугодни гласи допадоше
0039 до Данила и до Михаила
0040 да се Москов с Турском умирио,
0041 а сераскир паша приближио.
0042 Када ове разумјеше гласе,
0043 они војску повратише на се
0044 и градове турске оставише,
0045 пак Михаил пође у Русију
0046 оставивши Данила владику
0047 с главарима и Црногорцима
0048 да се бране сами од Тураках.
0049 Утолико царев паша дође
0050 на Дољане више Подгорице,
0051 књигу шаље Данилу владици
0052 да му даде та’це и хараче,
0053 међу талце Поповића Драшка,
0054 од Заљућа села крајичкога,
0055 с Велестова Мандушића Вука
0056 и Вукоту од Мрваљевићах,
0057 све три, побре, крилата јунака,
0058 а на њих је жалба од Тураках.
0059 Но владика скупи Црногорце,
0060 међу њима књигу износио
0061 и овако ријеч говорио:
0062 "Ево турска на нас, браћо, војска,
0063 боље да сви у бој погинемо
0064 за слободу и за вјеру свету,
0065 него да се у ропство предамо
0066 и слободу нашу изгубимо!"
0067 Вели соко Мићуновић-Вуко:
0068 "Ја не дадем Драшка и Вукоту,
0069 ни јунака Мандушића Вука,
0070 нако с мојом главом и животом!"
0071 То рекоше и сви Црногорци
0072 да му нигда ништа дати неће
0073 до живога огња из пушаках,
0074 пак послаше да уходе Турке
0075 Ђурашковић-Јанка и Богдана
0076 и делију Јанковића Вука
0077 који знаде турски говорити.
0078 А када се они повратише,
0079 све владици право казиваше
0080 што су чули и што су виђели
0081 и како је Вуко остануо
0082 те се хилом он предао Турком
0083 да превари и заведе војску
0084 испод Вране високе планине
0085 до Пелешах и воде Влахиње.
0086 Кад владика разумио Јанка,
0087 раздијели војску на три стране.
0088 једну даде Мићуновић-Вуку
0089 да запане у Врању планину,
0090 другу даде Ђурашковић-Јанку
0091 у Пржинску гору камениту,
0092 а трећу је себе оставио.
0093 То вијеме мало постајало,
0094 али ето турска војска иде,
0095 калаузи Јанковићу Вуко,
0096 код Влахиње трудна починула,
0097 но Јанковић Вуко попијева,
0098 пјевајући Турком говораше
0099 да га чују браћа Црногорци:
0100 "Почините, Турци витезови,
0101 повежите коње на пољане,
0102 овде ваља конак учинити,
0103 јер напријед хладне воде нејма
0104 до равнога поља Цетињскога."
0105 Али не би коље почивати,
0106 нит’ куђ даље Турком путовати,
0107 јер удари владичина војска
0108 приђе зоре и бијела данка,
0109 кано муња из густа облака.
0110 Турска се је војска забунила,
0111 у забуну тешко уплашила,
0112 царев паша Вука проклињаше,
0113 а Јанковић Вуко кликоваше
0114 соколове младе Црногорце
0115 да разгоне и сијеку Турке,
0116 који сташе бјежат на трагове,
0117 но ни тамо пута не находе
0118 јер удари Мићуновић-Вуко,
0119 прискочи му Ђурашковић-Јанко.
0120 Сви једнако јуриш учинише,
0121 разагнаше Турке на буљуке
0122 и витешке крвавише руке
0123 без престанка три бијела данка
0124 сјекућ’ Турке, безвјерне хајдуке.
0125 Није ово шала ни превара,
0126 но истина све како је било.
0127 Још велики шићар задобише,
0128 Црногорци славу потврдише,
0129 ка јунаци и јуначки синци.
0130 Но радуј се, Србаљ побратиме,
0131 и тко носи од јунака име,
0132 од јунака и од каменштака;
0133 још нам име није пропануло,
0134 ни слобода нити отаџбина,
0135 док је нама Црне Горе мале.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]