Црне очи, жив, вас бог убио

* * *

[Црне очи, жив, вас бог убио]

Црне очи, жив, вас бог убио,
све гледасте, ништа не видесте,
не видесте кој је ме љубио.
Ја да знајем да је јако младо,
отишла би' у нове градине, 5
набрала би' чубор и босиљак,
из корен би' воду извијала
па би' моје лице умивала,
кад ме љуби, те да му мерише.
А да знајем да је јако старо, 10
отишла би' у старе планине,
набрала би' пелин и коприве,
из корен би' воду извијала
па би моје лице умивала,
кад ме љуби, те да му је горко. 15

---

Певач, место записа и напомена

Од Властимке Тошић из Ласова. Песму забележио Љубиша Рајковић.

Љубавна. Само почетком подсећа на Вукову песму бр. 365 из I књ. („Дјевојка куне очи и драгога“), стр. 289. Сличнија је његовој песми „Дјевојка и лице“ (бр. 395, књ. I, стр. 309), као и песми бр. 396. С истим мотивом је и песма „Дзвездо ле Данице“ из „Двора самотворних“ (бр. 23, стр. 31). Блиска јој је и ова песма коју сам слушао такође од Властимке Тошић из Ласова („Развитак“, бр. 1, 1978, стр. 60):
Фалило се младо нежењено,
фалило се да ме је љубило.
Ој, да знадем да је се фалило,
да отидем у гору зелену
да претурим грмље и камење,
да у’ватим змију ридовкињу,
да нацедим једну чашу једа,
да нагрдим моје лице бело:
кад ме љуби, горко да му буде!
А да знадем да се не фалило,
да отидем доле у вароша
па да купим једну чашу меда,
да намажем моје лице бело:
кад ме љуби, слатко да му буде!

Референце

Извор

• Здравац миришљавац (народне песме из Тимочке крајине). Песме забележио Љубиша Рајковић. 18/1978, бр. 1, стр. 59.

• Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 255.