Црна горо, што си тако тужна?...
„Црна горо, што си тако тужна?
Што у теби кука кукавица
Без престанка од Видова данка? ..."
Црна гора јеком одговара:
„„Што сам тужна? ... невоља је на ме:
Свог сам, јадна, изгубила Марка! ...
Овдје Марка огријало сунце;
Овдје Марка побратиле виле;
Овдје Марко китио се вином ;
Овдје Марко мегдан односио;
Овдје Марку слава заорила,
Овдје с' Марку рака отворила,
Крај пустога зеленог језера,
Испод пусте јеле гранатице.
Па док опет земљица сестрица
Мога мени не поврати Марка:
Тужити ћу вазда без престанка,
Без престанка до судњега данка.""
