Црна гора родила бехаром,
Равно поље бијелим бисером.
Туд' проходе кићени сватови,
Црином гором и пољем зеленим.
Сви сватови бјели бисер беру, 5
Само млада у ките бехаре.
Све је гледа дјевер Мухамеде,
Па је самом себи говорио:
»Сви сватови бјели бисер беру,
Само млада у ките бехара«. 10
Њу ми пита дјевер Мухамеде:
»Невјестице од амбра зенице,
Од амбера и од каранфила,
Невјестице бисерова грано,
Необрана и неозобана. 15
Ти си нево од алмаса грана,
Алмас сјаје, грана шефак даје,
Ти си тако свате окитила;
Кажи своме дјевер Мухамеду:
Сви сватови бјели бисер беру, 20
А ти сама у ките бехара.
Хем га береш, хем у ките китиш,
Завезујеш са црвеном свилом.
Што ће тебе те ките бехара?«.
Њему нева на то одговара: 25
»Мој дјевере, мој алмас прстене!
Још од више — мој соргоч од злата,
Потреба ми па берем бехара,
Крала сам се, не дају ми дара,
Кад чу’ дјервер, неви захваљује: 30
Бехар берем и у ките китим:
»Невјестице, бисер севлијице,
Злато дорци, а рухо обојци!
Злато ће се бутум похарати,
А рухо се бутум подерати: 35
Харна нева уз в’јек ће остати!«.
