Цоне нана, еј, љуто клела:
да не жнеје, еј, до Турчина.
Турчин има, еј, врашке очи,
ће погледа, еј, ће превари.
Цоне мојку, еј, не слушало, 5
в’здан жнеје, еј, до Турчина,
сас Турчина, еј, тавру тера.
Дође време, еј, и за ручак,
сви аргати, еј, лук и воду,
бело Цоне, еј, бел’ баницу! 10
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 112.
