Цмиљанић Илија и Мустај-бег лички

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Цмиљанић Илија и Мустај-бег лички

0001 Чету купилички Мустај-беже
0002 По Удбини по Турској крајини,
0003 Док искупи Удбињана тридес,
0004 С њима крену уз Папуч-планину,
0005 Док изиђе на Огорјелицу,
0006 Ту га мркла ноћца оставила,
0007 А бијел га данак приватио,
0008 Ту је чета пала на даниште,
0009 И од росе изула обућу,
0010 И уморна чета починула,
0011 И по чашу попила ракије,
0012 Из торбице крува заложила,
0013 Ту лежала докле подне дође,
0014 Док им добро жеђа додијала.
0015 Тада викну лички Мустај-беже:
0016 ”А да Турци, моја браћо, драга,
0017 ”Није л’ мајка родила јунака,
0018 ”А сестрица брата одгојила,
0019 ”На чистоме ђевојачком скуту,
0020 ”А са мном га придружила ође,
0021 ”Да довати чашу и мљешину,
0022 ”Са њом да пође доље низ планину,
0023 ”Да донесе воде са језера,
0024 ”Да напоји опрану дружину. ”
0025 А кад чули Удбињани Турци,
0026 Неки гледа у зелену траву,
0027 Неки гледа у своје опанке,
0028 Неки броји пуца на долами,
0029 Заклања се бољи за горега,
0030 Ал’ не оће Омер барјактаре,
0031 Сестрић мио личког Мустај-бега,
0032 Но даиџи међу очи гледа:
0033 ”Ја ћу поћи на воду језеро,
0034 ”И потражит’ зелену планину,
0035 ”И донијет’ воде за дружину. ”
0036 А вели му лички Мустај бего:
0037 ”Бе аферим, пиле од сокола,
0038 ”У те сам се богме и уздао.
0039 ”Ајде мудро, не погини лудо,
0040 ”Јер планина нигда није сама. ”
0041 Даде њему чашу и мљешину,
0042 Туре ђипи на ноге лагане,
0043 И довати харешли шишану,
0044 Заскака се с десне на лијеву,
0045 Како јелен од двије године.
0046 Докле Туре на језеро сиђе,
0047 Па затражи око воде ладне,
0048 Ничем трага не могаше наћи,
0049 Ево ти га на језеро сађе,
0050 И жедан се воде напојио,
0051 И завати воде за дружину,
0052 Пак он пђе горје уз планину.
0053 Доклен пуче пушка из пријека,
0054 И погоди Омер-барјактара,
0055 Уломи му ногу у кољену.
0056 Турчин паде у зелену траву,
0057 А завика Виде барјактаре:
0058 ”Стан’ , Омере, турски барјактаре,
0059 ”Ова вода нигда није сама,
0060 ”Ја брез вука, али брез ајдука.”
0061 Па потеже пламенога ножа,
0062 Да Турчину посијече главу.
0063 На пушку га Турчин дочекао,
0064 А Видака напуштио близо,
0065 Па упали везену шишану,
0066 Те Видака погодио дивно,
0067 Уломи му ногу над кољеном,
0068 Паде Видак по зеленој трави.
0069 Теке двије пушке издушише,
0070 Докле друге двије запуцаше,
0071 Свадише се двије арамбаше:
0072 Од Котара Цмиљанић Илија,
0073 И његово тридест Котарана,
0074 Од Удбине лички Мустај-беже
0075 Су његово Удбињана тридест.
0076 Чета чету била припазила,
0077 А међу се кавгу заметнула.
0078 То зачуше два рањена друга,
0079 Ђе се бију и кликују Турци,
0080 А све вичу Омер-барјактара,
0081 А каури Цмиљанић-сердара,
0082 И сокола Вида барјактара.
0083 Нема Вида, а нема Омера,
0084 Но су оба ране допануле.
0085 Тада рече Виде барјактару:
0086 ”А Омере, куку твојој мајци!
0087 ”Сад што ћемо од живота свога,
0088 ”Поклаше се двије арамбаше,
0089 ”Но ко ти је чети арамбаша,
0090 ”Колик’ имаш у у дружину друга,
0091 ”Кажи право, тако био здраво!”
0092 Тада рече Омер барјактаре:
0093 ”Хоћу, Виде, амана ми мога,
0094 ”Чети ми је силан арамбаша
0095 ”Од Удбине лички Мустај-беже,
0096 ”За њим иде пуно тридест друга.
0097 ”Но видаче. Бога ти једнога,
0098 ”Ко је твојој чети арамбаша,
0099 ”Колик’ имаш у дружину друга,
0100 ”Кажи право, тако био здраво!”
0101 А вели му Виде барјактаре:
0102 ”Оћу богме, силан потурице,
0103 ”Чети ми је силан арамбаша
0104 ”Од Котара Цмиљанић Илија,
0105 ”И за њиме таман тридес друга.
0106 ”Но Омере, силан барјактаре,
0107 ”Сад ће једна чета погинути,
0108 ”А друга ће јадан задобити,
0109 ”Но одимо, вјеру уватимо,
0110 ”На Божју се вјеру састанути,
0111 ”Један другом вјеру одржати.
0112 ”Сад да дође Цмиљанића друштво,
0113 ”Нећу тебе главе упуштити,
0114 ”Но те опет у Удбину спремит’ :
0115 ”Сад да дођу Удбињани Турци,
0116 ”Немој мене њима упуштити,
0117 ”Да ми русу посијеку главу,
0118 ”Но ме опет у Котаре спреми.”
0119 То Омеру добро мило било,
0120 На Божју се вјеру састадоше,
0121 Па се оба упут побратише,
0122 Један другом ране завијаше.
0123 Док ево ти Цмиљанић-сердара,
0124 За њим иде таман двадес друга,
0125 А девет их бјеше погинуло,
0126 Носе добре главе од Турака,
0127 Таман глав мртвих пуно тридест,
0128 А једнога роба заробили,
0129 Добра роба гојена Алила,
0130 Мила брата буљубаше Муја.
0131 Кад виђоше Вида и Омера,
0132 Потегоше јатагане ноже,
0133 Да Турчину посијеку главу,
0134 Ал’ га не да Виде барјактару,
0135 Но им с прва до потоње каже.
0136 Ту Омеру живот поклонише.
0137 И пита га Омер барјактару:
0138 ”А за бога Цмиљанић-Илија ?
0139 ”Остаде ли ико од Турака”
0140 А вели му Цмиљанић Илија:
0141 ”А Бога ми Омер-барјактару,
0142 ”Кад ме питаш право ћу ту казат’,
0143 ”Ево тридест од Турака глава,
0144 ”А Алила уватисмо жива,
0145 ”А утече наш душманин стари
0146 ”На ђогину, пуст му остануо!
0147 ”И однесе седамнаест рана,
0148 ”Седам на се, десет на ђогина,
0149 ”Више нема богме ђавољега.”
0150 Па му даше коња дебелога,
0151 Добра коња Алова малина,
0152 Спремише га у Турску Удбину:
0153 ”Ајде с богом, Омер-барјактаре,
0154 ”И поздрави личког Мустај-бега,
0155 ”Како му је на састанку било
0156 ”Са ђидијом Цмиљанић-Илијом.
0157 ”А ти моли Бога праведнога,
0158 ”Све за здравље побратиму твоме,
0159 ”Који ти је живот одржао.
0160 ”Ми одосмо у наше Котаре,
0161 ”Одведосмо гојена Алила,
0162 ”Да нам жене од пашчади брани.”
0163 Омер оде своме завичају
0164 На малину гојена Алила,
0165 И одоше Срби у Котаре,
0166 Одведоше гојена Алила,
0167 Однијеше од Турака главе
0168 И њихово свијетло оружје,
0169 Даше Ала Цмиљанић-сердару,
0170 Те га баци у своју тавницу,
0171 Ту ће њему кости окапати,
0172 А све главе на бијелог града.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.