Цеклинско четовање у Крајини

Извор: Викизворник


Цеклинско четовање у Крајини

Вино пију три добра јунака,
На Ријеку у пијану механу.
Први бјеше сердар од Цеклина,
По имену Јовићевић Саво;
Они други Иваш Газивода; 5
А трећи је Лука капетане,
Од Цеклина виђена делија!
Кад се ладна напојили вина,
О јунаштву збора зађедоше,
Како треба четоват’ Крајином. 10
У ријечи у којој бијаху,
Ал' ево ти мркога јунака,
Од Крњица Новаковић Марко,
Па Србима Божју помоћ звао,
А Срби му помоћ прифатише, 15
И дивно му мјесто почињеше,
Ставише га близу до сердара,
И даше му пуну чашу вина,
Па му вели Лука капетане:
„Добар доша Новаковић Марко, 20
Мило ми је те се састадосмо
Да ни штогођ за Крајину причаш,
Кад си био Скадру питомоме,
Што збораху Турци и Латини,
Око наше ломне Горе Црне, 25
И ускока из Херцеговине,
Те су скоро дошли Гори Црној
Да подижу браћу Херцеговце,
Боје ли се ломне Горе Црне,
Плаше ли се цареви низами 30
Да ми ђегођ њима не удримо,
На Зетицу и на Планиницу,
На њихове куле и шанчеве,
Можемо ли њима наудити,
И крајинска села опалити”?! 35
Ал’ му вели Новаковић Марко:
„Грдно су се уплашили Турци,
Смели су се од Херцеговине,
И крваве ломне Горе Црне,
Но је сила веља у Турака, 40
Привукли су убојне топове,
И шанце су направили тврде,
Јер се боје од Црногораца,
Ми нећемо ништа учињети,
Љуто ће ни изгинути војска. 45
Но главари, моја браћо драга,
Покупите једну чету малу,
Чету малу пет стотина друга,
Биранога момка и јунака,
Четом малом да се подигнемо, 50
Арбанији у Крајини љутој
Да њихова села попалимо,
Бобовиште и Бљаце крваве,
Драчевице и Муриће тврде
Да се доста накидамо глава, 55
И голема узмемо шићара"!
Кад је сердар рјечи разумио,
Од радости на ноге скочио,
Пак дружини ријеч бесједио:
„Ха, ђе сте ми браћо Цеклињани, 60
Брже да ми чету сакупите,
Од Цеклина крваве јунаке,
Вријеме је заметнути кавгу,
Шетња ми се више додијала,
Оћу мога крвавити ножа, 65
И ходити у Крајину љуту”!
Кад главари ријеч разумјеше,
На лагане ноге устадоше,
И почеше купити јунаке,
Сакупише пет стотина друга, 70
Од крваве Нахије ријечке,
Па дођоше шех'ру ријечкоме.
Ту је чета мало починула,
Док дођоше лађе под Ријеку.
Како танке приступише лађе, 75
Окрену се чета сваколика,
Попунише свеколике лађе,
Међу њима Јовићевић Саво,
И главари Ријечке нахије,
Заљегоше дугачком Ријеком, 80
Док у турско блато уљегоше,
Приступише под Бљаце крваво,
Извезе се сваколика војска.
Поче сердар дијелити војску,
С једне стране Лука капетане, 85
И његови бирани јунаци,
Са соколом Тзурашковић Гајом;
С друге стране Иваш Газивода,
Са делијом Машановић Пешом,
И његови стотину јунака, 90
Од Мурића да замину куле
Да у селу смијешају војску;
Трећи дио себи оставио,
Па дружини ријеч бесједио:
„Сви јуначки, браћо да удримо, 95
На Муриће и Бљаце крваво,
Немојте ми образ изгубити,
Не жалите живот за поштење,
Ха, сад, браћо, ако Бога знате”!
Утолико пушке запуцаше, 100
Искочише Крајињани љути,
Убише се бојем жестокијем,
Утолико селу кидисаше,
Уљегоше у Бљаце крваво,
И све село огњем изгореше. 105
Отлен Срби загон учињеше,
На Муриће село ударише,
Пушка пуца никад не престаје,
Погоне се момци по мегдану,
Недају се Крајињани љути, 110
Ал' да видиш Јовићевић Сава,
Из бијела грла покликнуо:
„Ха, на главе, браћо Цеклињани,
Ха, напријед, ако Бога. знате”!
Па најпрви загон учинио, 115
Са голијем ножем у десници,
А за њиме ријечки главари,
И остала браћа витезови,
Поћераше Крајињане љуте,
Док Муриће село опалише, 120
Четрдесет глава откидоше,
А намртво стотину убише,
Које Турци собом унијеше,
А шестдесет роба заробише,
И велики шићар задобише, 125
Пет стотина коза и оваца,
И с Турака рухо и оружје.
А нашијех Срба нестануло,
Једанаест мртви и рањени,
Отолен се Срби подигоше, 130
Док дођоше на поље Цетиње,
Су шестдесет роба свезанијех,
Дадоше их своме господару,
Господару Николају књазу,
Те их књаже у тавницу баци. 135
Ту стојали до петнаест дана,
Петнаести кад се напунио,
Здраво их је кући оправио.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Напомене[уреди]

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 259-262.