Цвијет позлаћени

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Цвијет позлаћени

0001 Још ни зора није заб’јелила,
0002 Ни даница лишцом помољела,
0003 Ни влашићи небо припјешили,
0004 Тица пјевац крилом ударио,
0005 Прилипу се отворише врата,
0006 Из Прилипа било излазило,
0007 Излазило два добра јунака:
0008 Један ти је Краљевићу Марко,
0009 А други је сестрић-Маријане.
0010 Марко јаше бијесна шарина,
0011 Маро јаше Маркова зекана.
0012 Оду они у лов у планину.
0013 Кад дођоше у Кунар-планину,
0014 Они лову љети дан до подне,
0015 Ма се ништа уловит не даше.
0016 Маријану лоша срећа била,
0017 Пуста га је жеђа освојила.
0018 Маријане дајку проговара:
0019 „А мој дајко, Краљевићу Марко!
0020 Ти си, Марко, овуд пролазио,
0021 И ти јеси овуд четовао,
0022 Знадеш, Марко, конд’јер воду хладну
0023 У дрвету или у камену?“
0024 Мали Марко ријеч проговара:
0025 „Маријане, мој мио сестрићу!
0026 Овуд синко, јесам пролазио,
0027 Овуд, синко, јесам четовао,
0028 Не знам, синко, конд’јер воду хладну
0029 Ни у дрву, нити у камену.“
0030 Мили Боже, на свему ти фала!
0031 Тешка жеђа Мара ти обрве,
0032 Па разјаше б’јесна коња свога,
0033 Па потегне ножа иза паса,
0034 Да закоље б’јесна коња свога,
0035 Да би му се крвце напојио.
0036 Ал повикне Краљевићу Марко:
0037 „Маријане, рука т’ усанула!
0038 Ти не кољи твојега ђогина,
0039 Таког другог добавити не ћеш.
0040 Потрпи се, мој мио сестрићу!
0041 А ми ходмо до града Кројана,
0042 Све до двора бана кројанскога,
0043 Ондје ћеш се, синко, напојити
0044 И твоју ћеш жеђу загасити.“
0045 Кадар чује ђетић-Маријане,
0046 Даиђију Марка послушао,
0047 Па се баци коњу у рамена,
0048 Па поћера један за другијем.
0049 Брзо сађу у поље кројанско,
0050 А из поља до бијела града.
0051 Гону коња они кроз чаршију
0052 Све до двора бана кројанскога.
0053 Угледа их бане господаре,
0054 Па прида њих млађе опремио,
0055 Дођу млађи, коње прихватише,
0056 Воду коње у коњске подруме,
0057 Два јунака у бијеле дворе.
0058 Причека их бане господаре,
0059 Б’јелијем се рукам загрлише,
0060 Медн’јем устим они целиваше,
0061 За јуначко здравље упиташе,
0062 За крајине тамо и овамо.
0063 Ма да видиш бана кројанскога,
0064 Посади их за свијетле сопре,
0065 Мркле кафе њима износише,
0066 Иза кафе жежене ракије.
0067 Кад јунаци мало починуше,
0068 У то вр’јеме од вечере бјеше,
0069 Износу им госпоске вечере.
0070 По вечери сабор учинише,
0071 Сабор чину, хладно вино пију.
0072 Ма да видиш бана кројанскога,
0073 Гдје се диже иза сопре св’јетле,
0074 Ево ти га до одаје танке,
0075 Гдје прибива шћерца јединица,
0076 Па је бане шћери бесједио:
0077 „Шћери моја, лијепа Златијо!
0078 Ти направи племенито лишце,
0079 Па ти шећи до свијетле сопре,
0080 Да ти служиш вино црвенику,
0081 Да ти служиш два добра јунака.“
0082 Кад ли га је шћерца разумјела,
0083 Одма ти је лишце направила,
0084 Па ти с бабом до сопре долази.
0085 Сједе бане за сопру свијетлу,
0086 А Златија чашу прихватила,
0087 Пуну ти је вина наточила,
0088 Поклони је Краљевићу Марку.
0089 Ал је Марко чашу прихватио,
0090 Прихватио, бану наздравио.
0091 Чашу попи, а дјевојци врну.
0092 Ал дјевојка другу наточила,
0093 Па је дава ђетић-Маријану,
0094 Не ће јунак да на чашу гледа,
0095 Већ дјевојку међу очи црне.
0096 И овако јунак бесједио:
0097 „Мој даиђа, Краљевићу Марко!
0098 Проси мени у бана Златију,
0099 А за моју праву заручницу.“
0100 Шути Марко колик да не чује
0101 И други му волат бесједио:
0102 „Мој даиђа, Краљевићу Марко!
0103 Проси мени у бана Златију,
0104 А за моју праву заручницу.“
0105 Шути Марко колик да не чује.
0106 Кад то видје ђетић Маријане,
0107 Да га Марко послушати не ће,
0108 Овако је дајку бесједио:
0109 „Бре ђидијо, Краљевићу Марко!
0110 Ак’ ми не ћеш испросит дјевојку,
0111 Сабљом мојом одсјећ ћу ти главу.“
0112 Кад то чује од Кројана бане,
0113 Понизно му бане проговара:
0114 „Бре полашње, ђетић Маријане!
0115 Кад си така тешка огуњица,
0116 Ну ти сједи, нека теби кажем:
0117 Ако те је породила мајка,
0118 Ал сестрица тебе узгојила
0119 На чистому крилу дјевојачком,
0120 Сутра рано, ако Бог да здраво,
0121 Ти појаши твојега ђогина,
0122 Ајде здраво из града Кројана,
0123 Ти се хваћај брда и долина,
0124 Ти прогази четири планине:
0125 Буковицу и Ораховицу,
0126 У прогази Јабуку планину
0127 И ти спани у Вуков-планину,
0128 И ти сађи на воду Вукову,
0129 Баш у вођу наћерај ђогина,
0130 Ти припливај језер-воду хладну
0131 С ову банду, а на ону страну,
0132 Па се пењи у црвене ст’јене,
0133 У пећину цв’јећа позлаћена,
0134 Ти отргни цв’јећа позлаћена.
0135 Па се врни до града Кројана,
0136 И хоћеш га мени даровати,
0137 Ја ћу теби Златију дјевојку,
0138 Да је водиш, да се жениш с њоме.“
0139 Кад то чује ђетић Маријане,
0140 До бана је ђетић долазио,
0141 Десну му је руку ухватио
0142 А баш бану тврду вјеру дава,
0143 И овако бану проговара:
0144 „Чу ли мене, од Кројана бане,
0145 Курва био, ко ти се пореко!
0146 Кад донесем цв’јећа позлаћена,
0147 И теби га ја дарујем, бане!
0148 Не мој мени у бах ударити,
0149 Да ми не ћеш Злат’ју поклонити.“
0150 Тад завиче Краљевићу Марко:
0151 „Ну мани се, мио мој сестрићу!
0152 Ти ћеш своју изгубити главу,
0153 Твоја хоће закукати мајка,
0154 Хоће мене проклињати Марка!
0155 Лако ти је, синко, прогазити
0156 Буковицу и Ораховицу
0157 И Јабуку, високу планину,
0158 Мали није Вукову планину,
0159 Да ти видиш, мој мили сестрићу!
0160 А каква је Вукова планина:
0161 Јесу букве пута приклопиле,
0162 Не зна им се пута ни раскршћа;
0163 Ту се свако накотило зв’јерје,
0164 Вуци вију на ст’јени студеном,
0165 Гавран’ грају на букви зеленом,
0166 Међеди ти, мој мио сестрићу!
0167 Баш прискачу тамо и овамо,
0168 Не ћеш, синко, лако прогазити,
0169 Нег се мани врага и белава!“
0170 Шути Марјан, ништа не дивани,
0171 Него сједе хладно вино пити.
0172 Кад се момци вина накрасише,
0173 Одоше ти санка боравити.
0174 Сви у двору санка боравише,
0175 Мал не спава ђетић-Маријане.
0176 Кад је ноћи половину било,
0177 Из душека с’ јунак измакнуо,
0178 Па на себе удари од’јело,
0179 Па низа се пусат објесио,
0180 Тихо иде из бијеле дворе,
0181 Од двора је врата отворио,
0182 Из подрума коња прихватио,
0183 Па се бачи њему у рамена,
0184 Ево ти га у поље кројанско.
0185 Добро се је јунак одмакнуо,
0186 Готово се било засванути,
0187 Разбуди се Краљевићу Марко,
0188 Кад му нема код њега сестрића.
0189 Скочи Марко, ко да се помами,
0190 Па на себе удари од’јело,
0191 А низа се пусат објесио,
0192 Па изађе из бијела двора.
0193 Из подрума шара прихватио,
0194 Па се њему бачи у рамена,
0195 За сестрићем у поћер удрио.
0196 Добар шарац Краљевића Марка,
0197 Брже ти је поље припјешио,
0198 На крај поља достигну сестрића,
0199 Па је Марко ријеч бесједио:
0200 „Маријане, мој мили сестрићу!
0201 Ти си мани врага и белава,
0202 И Златије, лијепе дјевојке.
0203 Баш у св’јету има дјевојака,
0204 Хоће дајко тебе оженити.
0205 А ти не ћеш лако прогазити,
0206 Прогазити Вуковом планином,
0207 Да ти имаш соколова крила,
0208 Тако би је јунак прилетио.“
0209 Ма му вели ђетић-Маријане:
0210 „Мој даиђа, Краљевићу Марко!
0211 Ја ћу поћи, знат ми и не доћи,
0212 Ја се хоћу Злат’јом оженити,
0213 Оли с њоме, оли земљом црном.“
0214 Кад то видје Краљевићу Марко,
0215 Да је јунак наумио поћи,
0216 Овако је њему бесједио:
0217 „Маријане, мој мили сестрићу!
0218 Кад си тамо наумио поћи,
0219 Ево теби мојега шарина,
0220 Јер те не би зекан износио,
0221 Онуд шарац прије полазио,
0222 А инач’је пролазити не ћеш!“
0223 А да видиш ђетић-Маријана,
0224 Гдје одјаше његова зекана,
0225 А поклопи Маркова шарина,
0226 Ту се они димно поздравише.
0227 Оде Марјан брдим и долинам,
0228 А он Марко на се у Кројана.
0229 Добро гази ђетић-Маријане,
0230 Три планине здраво прогазио,
0231 У четврту Вукову долаз’јо.
0232 Кадар дође Вуковом планини,
0233 А каква је, ватром изгорјела!
0234 И кадар је јунак разгледао,
0235 Готово се јунак поплашио,
0236 Па на срцу гаирета даде.
0237 Па се нап’је из плоске ракије,
0238 Добро гони под собом шарина.
0239 Мили Боже, чуда великога!
0240 Гдје међеди пусти навалише,
0241 Са све банде и четири стране,
0242 Баш међеди и пусти вукови.
0243 Ма да видиш ђетић-Маријана,
0244 Гдје потегне сабљу од бедрице,
0245 Па ти с’јече вуке и међеде;
0246 Доста би их шарац погазио,
0247 Ломи шарац кроз Вуков-планину.
0248 Маријану Бог и срећа даде,
0249 Гдје прогази Вукову планину,
0250 Добар га је шарац износио,
0251 Здраво пане на воду Вукову.
0252 Кадар ђетић покрај воде дође,
0253 Тешко се је био уморио,
0254 Па разјаше бијесна шарина.
0255 Он је сио, мало починуо,
0256 И ту њему лоша срећа била,
0257 Угледа га баш чоласка вила,
0258 К Маријану вила долазила:
0259 „Здраво био, незнана делијо!
0260 Откле јеси, од које си земље?
0261 Како ли се по имену вичеш?
0262 Откле теби дебели шарине?
0263 Познам вила ја тега шарина.“
0264 Кадар ли је ђетић разумио,
0265 Па је тако њоме бесједио:
0266 „Да си здраво, вило планинкињо!
0267 Кад ме питаш, ни лагати не ћу.
0268 Ја сам јунак из далека мјеста,
0269 Баш ’но јунак из града Прилипа,
0270 А ја јесам рода госпоскога,
0271 Госпоскога, па и јуначкога,
0272 Имам дајка Краљевића Марка,
0273 То је шарац Краљевића Марка.“
0274 Кадар ли га вила разумјела,
0275 За десну га руку ухватила
0276 И овако њему бесједила:
0277 „Здраво био, ђетић-Маријане!“
0278 Па још њему вила бесједила:
0279 „Како ми је, старац Краљевића?
0280 А може ли више војевати?
0281 А може ли добро вина пити,
0282 А и турске одасјецат главе?“
0283 Ал јој рече ђетић-Маријане:
0284 „Добар ти је старац Краљевића,
0285 Он војује и на мегдан иде,
0286 Добро пије црвенику вино,
0287 Добро с’јече, а баш турске главе.
0288 Он ме чека у граду Кројану,
0289 Док се јунак са водице вратим.“
0290 Све јом јунак по истини каже,
0291 Што је дошо на воду Вукову,
0292 Да прелива водицу Вукову,
0293 За утргнут цв’јета позлаћена.
0294 Кад ли га је вила разумјела,
0295 Овако је њему бесједила:
0296 „Маријане, мој сиви соколе!
0297 Није лако језер препливати.
0298 Колико је у години дана,
0299 Толико је прождрла јунака,
0300 Троје дупло уцв’јели мајака.“
0301 Кад то чује ђетић-Маријане,
0302 Он ти вилу послушати не ће,
0303 Нег се бачи шарцу у рамена,
0304 Заћера га у пусто језеро,
0305 Дозивље га вила чоласкиња:
0306 „Бре почуј ме, ђетић-Маријане!
0307 Кад си тамо наумио поћи,
0308 Тихо гони језер-водом хладном,
0309 Ти притегни узду и јенђију,
0310 Ти притегни све четир колане,
0311 Тако хоћеш језер препливати.
0312 Кад се будеш натраг поврћати,
0313 Брже гони језер-водом хладном,
0314 Ти попушти узду и јенђију,
0315 Ти попушти све четир колане,
0316 Да б’ се шарцу ноге запутиле,
0317 Ти потегни сабљу од бедрице,
0318 Па ти с’јеци воду око себе,
0319 Не би л’ тебе срећа износила.“
0320 Добро јунак вилу послушао,
0321 Како га је вила свјетовала,
0322 Он преплива језер-воду хладну,
0323 С ову страну, а на ону банду;
0324 Па се пење у црљене ст’јене,
0325 И он дође до камен-пећине,
0326 Па утргне цв’јета позлаћена,
0327 Тури цв’јета у џеп од доламе,
0328 Па се скине низ црљене ст’јене,
0329 Па се бачи шарцу на рамена,
0330 Заћера га у језеро воду.
0331 Брже гони језер-водом хладном,
0332 Попушти му узду и јенђију,
0333 Попушти му све четир колане.
0334 Кад је био насред воде хладне,
0335 Језер се је вода узмутила
0336 На валове модре и крваве,
0337 Шарцу су се ноге запутиле,
0338 Стаде тонит шарац од мегдана,
0339 Још се шарац по језеру рве,
0340 Па да видиш ђетић-Маријана,
0341 Гдје потрже сабљу од бедрице,
0342 С’јече воду с обе двије стране.
0343 Ту помоћи њему не бијаше,
0344 Добар му је шарац потонуо,
0345 Баш потоне ђетић-Маријане,
0346 Занесе га баш пусто језеро.
0347 Маријану добра срећа била.
0348 Обазре се вила чоласкиња,
0349 Обазре се у пуста језера.
0350 Кадар нема момка на шарину,
0351 Свему се је јаду домислила.
0352 А да видиш виле чоласкиње,
0353 Гдје испушти из рамена крила,
0354 Па полети Вуковом планином,
0355 Виче вила иза свега гласа:
0356 „Гдје сте, виле, тридест посестрима,
0357 Не видите л’, с њима не видјеле?
0358 У језеру јест се утопила,
0359 Утопила голема делија,
0360 А баш сестрић Краљевића Марка,
0361 А и шарац Краљевића Марка.
0362 Ак’ обазна Краљевићу Марко,
0363 А да су се они утопили,
0364 Хоће доћи Вуковом планини,
0365 Хоће пуштит хрте и соколе,
0366 Хоће хрти виле ишћерати,
0367 А соколи хоће ухватити,
0368 С Марком ћемо на чудо удрити.
0369 Тријест вила лет’те у језеро,
0370 Тријест вила шарца извадите,
0371 Ја ћу сама Маркова сестрића.“
0372 Кад су ти је виле разумјеле,
0373 Полећеше у пуста језера:
0374 Тридест вила шарца изадише.
0375 Кад су ти га на крај истеглили,
0376 Из шарца су воду исц’једили,
0377 Али шарца хуком захукнуше,
0378 Скочи шарац ка и прије био.
0379 Стоји хршка бијесна шарина,
0380 Стоји хршка око језер пуста,
0381 Иште шарац господара свога.
0382 У то доба вила из језера
0383 За перчина дотегли Марјана.
0384 Да ко види вилу планинкињу,
0385 Гдје се мучи с млад’јем Маријаном,
0386 Мучила се тамо и овамо,
0387 Док из њега воду исц’једила,
0388 Трипут га је хуком захукнула,
0389 Скочи јунак ко и прије био.
0390 Па је вила њему бесједила:
0391 „А сад, рече, ђетић Маријане,
0392 Хајде с миром Вуковом планином,
0393 Нико теби наудити не ће.
0394 Кадар дођеш до града Кројана,
0395 Поздрави ми старца Краљевића,
0396 Да сам јоштер у животу вила,
0397 Да ја чувам на језеру стражу,
0398 Да сам десну изгубила руку
0399 Чувајући на језеру стражу.“
0400 Потпуно јом момче захваљива
0401 И с вилом се димно поздравио,
0402 Па се бачи шарцу у рамена.
0403 Оде јунак здраво и весело.
0404 Он прогази Вукову планину,
0405 Више нема вука ни међеда,
0406 Здраво прође а све три планине,
0407 Здраво спане у поље кројанско.
0408 Кад је био у пољу широку,
0409 Ал се њему погледати дало,
0410 Он ти види голема јунака
0411 На кобили ко на горској вили.
0412 Позна јунак, познат га не може.
0413 Кадар су се ближе примакнули,
0414 Кад ти главом Муса Арбанасе,
0415 Мал му Муса иза гласа виче:
0416 „Копилане, ђетић-Маријане!
0417 Оли ћемо цв’јета под’јелити,
0418 Ол јуначки мегдан прокушати?“
0419 Повика му ђетић Маријане:
0420 „Не будали, Муса Арбанасе!
0421 Ето брка, а ето јунака,
0422 А под тобом хитре бедевије,
0423 Наћерај је брдим и долинам,
0424 Ти прогази четири планине,
0425 И запливај у Вукову воду
0426 Па утргни цв’јета позлаћена,
0427 Па се здраво врни до Кројана,
0428 Па ти даруј господара твога,
0429 Не дам мога, јер ми није драго.“
0430 Срдан Муса, родила га мајка!
0431 На Марјана нагони кобилу,
0432 А од бедре сабље повадио,
0433 Исто тако ђетић-Маријане.
0434 Па се они сабљам ударише,
0435 Пусте сабље они изломише,
0436 Један другом ране не зададе.
0437 Баш барчака у траву турише,
0438 Баш се коњи прсим ударише,
0439 А јунаци за грла скопаше,
0440 А низ добре коње поскакаше,
0441 На јуначк’јем ногам остадоше,
0442 Рвају се по пустом долини,
0443 Рваше се пуна два сахата.
0444 Ма да видиш чуда великога,
0445 Маријан се тешко уморио,
0446 Јест б’јелијем балам забалио,
0447 Јест б’јелијем и полу крвав’јем,
0448 Није Муса јоштер ни б’јелијем.
0449 Види Марјан, гдје ће погинути,
0450 Па повикне, што му грло дава:
0451 „О ти Муса, зло ти јутро било!
0452 Ол не видиш, с њима не видио,
0453 Да се ведро небо проломило.
0454 Лети муња из неба висока,
0455 Убит хоће и мене и тебе.“
0456 Мудар био Муса Арбанасе,
0457 Мудар био, ал се преварио,
0458 Дигни главу к небу високому.
0459 Што је Муса главу подигнуо,
0460 Маријана мало попуштио,
0461 Маријан ти њега постиснуо,
0462 Обрну га с десне на лијеву,
0463 С њим ти удре о тврду долину,
0464 Кољеним му на прси скочио,
0465 Нема кадар ножић повадити,
0466 Већ му зубим гркљан прекосио.
0467 С њега свуче бијесно од’јело,
0468 С њега свуче, а на се обуче.
0469 Па узимље уломак од ћорде,
0470 Мусову је главу окинуо,
0471 На бојно је копље натакнуо.
0472 Он поклопи Мусову кобилу,
0473 А за собом поведе шарина,
0474 Па га ево пољем широкијем.
0475 На пенџеру од Кројана бане,
0476 Из дурбина у поље гледаше,
0477 Па угледа голема јунака,
0478 Па дозивље Краљевића Марка:
0479 „Ево, Марко, Мусе Арбанаса,
0480 А за њиме твојега шарина,
0481 А на копљу Марјанова глава.“
0482 Кад то чује Краљевићу Марко,
0483 У своме се срцу узмућује,
0484 До бана је био долазио,
0485 Па из руку дурбин прихватио,
0486 Па он гледа у пољу јунака,
0487 Добро позна својега сестрића.
0488 На то ми се Марко посмјехује
0489 И овако бану бесједио:
0490 „Ол не видиш, бане од Кројана,
0491 Ол не видиш, шинула те гуја!
0492 Оно ти је ђетић-Маријане,
0493 На њему је Мусово од’јело,
0494 И он јаше Мусову кобилу,
0495 А на копље натакнуо главу.
0496 Кадар дође ђетић-Маријане,
0497 Под њим ћемо коња прихватити,
0498 Немој њему ништа диванити,
0499 Већ изведи лијепу Златију,
0500 Јер је јунак трудан и уморан,
0501 Да ти не би заметнуо кавгу
0502 У Кројану, граду бијелому.“
0503 У то спане ђетић-Маријане,
0504 У то спане у росну ливаду.
0505 Прискочи му и бане и Марко,
0506 Па под њиме прихвату кобилу.
0507 У то ђетић разјаше кобилу,
0508 Из џепа је цв’јета извадио,
0509 Дарује га бану кројанскому,
0510 Ал му вели од Кројана бане:
0511 „Аферум ти, ђетић-Маријане!
0512 А баш си је с муком задобио.
0513 Ајде с миром до Прилипа твога,
0514 Па добави кума и дјевера
0515 И ти скупи кићене сватове,
0516 Па ти дођи по младу дјевојку.“
0517 Ал му рече ђетић-Маријане:
0518 „Чу ли мене, од Кројана бане!
0519 Ја с’ одовле ни макнути не ћу.
0520 Што ће мени куми и дјевери?
0521 Што ће мени кићени сватови?
0522 Ето кума Краљевића Марка,
0523 А дјевера пода мном ђогина,
0524 Ја сам, бане, кита и сватови.
0525 Већ ми води лијепу дјевојку,
0526 Јербо сам је трудно задобио,
0527 А баш јунак трудно и уморно.
0528 Ако ли је извести ти не ћеш,
0529 Сабљо моја, руса глава твоја.“
0530 Кадар ли га бане разумио,
0531 Он ти оде у бијеле дворе,
0532 Па изведе лијепу дјевојку
0533 И њезино прем бијело рухо.
0534 Марјанова коња изводише,
0535 Па му с’ Марјан баци у рамена,
0536 А за руку прихвати дјевојку,
0537 Па је баци за се на ђогина,
0538 Он не хаје за рухо дјевојке.
0539 Ту се с њима димно поздравио.
0540 Отоле се они опремише,
0541 Одоше ти из града Кројана.
0542 Кудгод иђу, до Прилипа сиђу.
0543 Починули неколико бр’јеме,
0544 Л’јепе Марко свате покупио
0545 И добави оца калуђера,
0546 А одоше код цркве Ружице;
0547 Покрстише лијепу дјевојку,
0548 Ружица јом име износише,
0549 Оженише момка и дјевојку.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890