Цвијет момче по планини брало, цвијет брало, Вукосаву звало: „Вукосава, ја си ли заспала, јеси л’ мени место оставила?” „Јесам, драги, ал је врло тесно, 5 на прсима — међу дукатима, дукат звекну — моје срце јекну.”
