[Цвили, пишти, у гору зелену]
Цвили, пишти, у гору зелену,
Да л’ су виле, је л’ су љуте змије?
Да су змије под камен би биле,
Да су виле у облак би биле,
Но су тоја китени сватови. 5
Најнапред је Стева младожења.
А по њега нанина невеста.
Кад прођоше кроз гору зелену,
Препружи се грање божурово.
Ману Стева грање да отсече, 10
Не отсече грање божурово,
Но погоди нанину невесту,
Погоди је под т’нке мараме.
Она јадна одма душу дала.
Т’г говори Стева младожења: 15
Скупете се ’иљаду сватова.
Ископајте гроба до колена.
Ископајте бунар на колена,
На груди вој цркву направите,
На главу вој ружу посадите. 20
Ко је болан у цркву нек иде,
Ко је жедан воду нека пије,
Ко је дика ружу нека бере.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
