Цвили, пишти, убава девојка

Цвили, пишти, убава девојка,
Глас се чује до ведрога неба:
Да је чује њена стара мајка,
Да јој прати један аршин платна
Аршин платна, један конац златан
Да завије њене црне очи,
Па да у њу мутну воду скочи:
„Боље бити црна дављеница,
Него бити брацу љубовница!”