Цвилио је старац Новак
Низ сиједу браду своју.
Толио га ј' Радивоја:
„Зашто цвилиш, мој брајене?"
„Ако цвилим, невоља ми ј'. 5
Имио сам млад’ Грујицу,
Сина мога јединога,
Турци ми га ухватише,
К Јајцу граду отпељаше."
А говори Радивоја: 10
„Не цвијели, мој брајене,
Ми имамо писан шатор
Ки је прво царев био,
И дви чалме, турске капе,
И дви диван-кабанице; 15
Појти ћемо к Јајцу граду,
Шатор ћемо распињати,
Кабанице огрињати,
Чалме капе покривати.
К нам хте Турци дохађати 20
И још хте нам говорити:
'Што сте дошли, два чауша,
Два царева везијера?'
Ми ћемо им говорити:
'Послал нас је силни царе 25
Да нам дасте млад' Грујицу
И онога потурицу
Кој' је Грују ухватио,
Царе ће га наплатити!'"
Како рекли два брајена, 30
Онако су учинили:
Прошли јесу к Јајцу граду,
Шатор јесу распињали,
Кабанице огрињали,
Чалме капе покривали. 35
К њим су Турци дохађали
И још су им говорили:
„Што сте дошли, два чауша,
Два царева везијера?"
Ал говоре два брајена: 40
„Послал нас је силни царе
Да нам дасте млад' Грујицу
И онога потурицу
Ки је Грују ухватио!"
