Цвилила је у Бићу робиња,
Цвилом цвили, крвцом књиге пише,
Тер је шаље Сењу бијелому
Ујцу свому Даничићу Јури:
„Ај, мој ујче, Даничићу Јуре, 5
Откупуј ме, мој предраги ујче,
Откупуј ме, мала ме је цена,
Мала цена, три стотине грошах
И једнога коња великога,
До колена свилом окројена, 10
Од колена модрим фиуретом!"
Кад је ујац књигу прочитао,
Узе собом три стотине грошах
И једнога коња великога,
Тере иде к Бићу бијелому. 15
Али ј’ њему Бог и срића дала
Да је петак, да је турски светак,
Да у Бићу није ниједнога,
Већ на вратих дви делије турске.
Он јим турски добар дан називље: 20
„Салај малај, дви делије турске,
Је л’ у Бићу робја на продају?”
Ал говоре дви делије турске:
„Има робја, мала га је цена,
Мала цена, три стотине грошах 25
И једнога коња великога,
До колена свилом окројена,
Од колена модрим фиуретом!"
„Покаж'те ми, дви делије турске.
Покаж’те ми је ли робје за ме!" 30
Допељаше дви делије турске,
Допељаше млајахну дивојку.
Када ју је ујац угледао,
Онда јој је тихо говорио:
„Дите моје, млајахна дивојко, 35
Оћу ли се подуфати у те?"
„Уфај, ујче, како и сам у се!"
Он ју узе за бијелу руку,
Тер ју меће зада на коњића.
За њим трчу дви делије турске: 40
„Врати нами, незнана делијо,
Врати наше робје натрагове!"
„Од' отале, дви делије турске,
Ово ј' робје прије моје било!"
