Цвеће љубави

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Цвеће љубави
Писац: Душан Срезојевић



Цвеће љубави


Кад сам те први пут, од стрепње бледу,
Клонулу, дивну, пољубио, ти си
Замирисала сва, к'о цвет, у седу
Ноћ, с росе која о круници виси.

И кад год ми се твоја усна пружа,
Као под сунцем мог љубавног жара,
Процветаваш ми као каква ружа,
И мирис твоје душе ме очара.

Ох! залуд жваћем ово слатко цвеће,
Кад се за сваким пупољком, у тами
Твог грла, увек један други креће
Који, још слађи, уздах ми измами!

Напомене[уреди]

Цвеће љубави — Бранково коло, 1911, XVII, 44, 694.

Извори[уреди]

  • ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975, стр. 36


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Срезојевић, умро 1916, пре 103 године.