Цвеће љубави
| Цвеће љубави Писац: Душан Срезојевић |
Цвеће љубави
Кад сам те први пут, од стрепње бледу,
Клонулу, дивну, пољубио, ти си
Замирисала сва, к'о цвет, у седу
Ноћ, с росе која о круници виси.
И кад год ми се твоја усна пружа,
Као под сунцем мог љубавног жара,
Процветаваш ми као каква ружа,
И мирис твоје душе ме очара.
Ох! залуд жваћем ово слатко цвеће,
Кад се за сваким пупољком, у тами
Твог грла, увек један други креће
Који, још слађи, уздах ми измами!
Напомене
[уреди]Цвеће љубави — Бранково коло, 1911, XVII, 44, 694.
Извори
[уреди]- ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975, стр. 36
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Срезојевић, умро 1916, пре 108 година.
|