Худа срећа Сењанина Иве

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Худа срећа Сењанина Иве

0001 Сан засњела у Сењу дјевојка,
0002 Сан засњела у санку видјела,
0003 Да је полу Сења изгорјело:
0004 Усред Сења црква Мандаљена,
0005 Украј цркве румена ружица.
0006 У санку се млада препаднула,
0007 Па у санку на ноге скочила,
0008 На високи прозор ишетала.
0009 Гледа млада преко Сења града:
0010 То ми није ништа изгорјело!
0011 Туд проходи Сењанине Иво,
0012 Иву се је погледати дало
0013 На високи прозор у дјевојке,
0014 На прозору дјевојку видио,
0015 Дјевојци је Иво говорио:
0016 „Добро јутро, Сењкињо дјевојко,
0017 Што си, душо, тако уранила
0018 Прије зоре и бијела данка?
0019 Али си се помамила мамом,
0020 Али синоћ вином изопила,
0021 Па се теби у санак не даде,
0022 Па ти твому стојиш на прозору,
0023 И ти гледаш преко Сења града,
0024 Да би млада видјела јарана?”
0025 Говори му млада са прозора:
0026 „Господаре од Сења Иване,
0027 Ја се н’јесам помамила мамом,
0028 Нити синоћ вином изапила,
0029 Па да ми се у санак не даде.
0030 Ја дјевојка не гледам јарана,
0031 Ер дјевојка јарана не имам,
0032 Нег сам ноћас мало спала санка,
0033 Мало спала, чудан ми се снио:
0034 Да је полу Сења изгорјело,
0035 Посред Сења црква Мандаљена,
0036 А уз цркву ружица румена.
0037 У сну сам се тешко препаднула,
0038 У санку сам на ноге скочила,
0039 Гледам млада преко Сења града:
0040 То ми није ништа изгорјело.”
0041 Кад дјевојку Иво разумио,
0042 По кољену руком се удрио
0043 И дјевојци Иво говорио:
0044 „О дјевојко, не сасњела друго!
0045 То је моја изгинула војска
0046 И Тадија, драго д’јете моје!”
0047 Још су они у ријечи тако,
0048 Кад ево ти Ђуре Сењанина!
0049 Једва игра под собоом дорина.
0050 Низ коња је главу превјесио,
0051 Вас у црној крви огрезнуо.
0052 Говори му Сењанине Иво:
0053 „О мој побре Сењанине Ђуро!
0054 То тко те је тако изранио,
0055 Ниједнога добра не видио!
0056 Гдје је, Ђуро, силна војска моја
0057 И Тадија, драго д’јете моје?”
0058 Њему Ђуро једва одговара:
0059 „Прођи ме се, побратиме Иво!
0060 А, мој побре, казат ти не могу.
0061 На мени је тридес’ љут’јех рана,
0062 На коњу ми тридес’ и четири!
0063 Побре драги, н’јесу ране мале,
0064 Нег је свака од педи јунашке.
0065 За мном иде Сењанине Виде,
0066 Он ће теби казати праведно.
0067 Мене пушти, драги побратиме,
0068 Пушти мене б’јелу двору мому!
0069 Да би мени Бог и срећа дала
0070 Да жив Ђуре б’јелу двору дођем,
0071 Да би моје ја пуштио душе
0072 На крилоцу драге љуби моје!”
0073 С тез’јем Ђуре прође наприједа,
0074 Кад ево ти Сењанина Вида.
0075 Носи јадан Сењанине Виде,
0076 Носи Виде десну у лијевој,
0077 Под њим доро на три ноге скаче!
0078 Говори му Сењанине Иво:
0079 „Побратиме Сењанине Виде,
0080 То тко те је тако изранио,
0081 Ниједнога добра не видио!
0082 Гдје је, Виде, силна војска моја
0083 И Тадија, драго д’јете моје?”
0084 Њему Виде једва проговара:
0085 „Прођи ме се, Сењанине Иво!
0086 Побре Иво, казат ти не могу:
0087 На мени је тридес’ љут’јех рана,
0088 А на коњу не знам ни колико!
0089 Побре драги, н’јесу ране мале,
0090 Нег је свака педи од јунашке.
0091 Ти ме пушти танкој кули мојој,
0092 Да би мени Бог и срећа дала,
0093 Да жив Видо б’јелој кули дођем,
0094 Да би моје ја пуштио душе
0095 На крилоцу драге љуби моје.
0096 А за мном је Сењанине Мате,
0097 Он ће теби казати праведно.”
0098 С тез’јем Видо пође наприједа,
0099 Кад ево ти Мата Сењанина,
0100 Добро игра под собом дорина,
0101 Н’јесу Мата ране допаднуле.
0102 Говори му Сењанине Иво:
0103 „Добар дошо, Сењанине Мато!
0104 Гдје је, Мате, силна војска моја,
0105 И Тадија, драго д’јете моје?”
0106 Говори му Сењанине Мато:
0107 „Побре драги од Сења Иване,
0108 Рад бих теби боље казат гласе,
0109 Ма не могу, нег како је право,
0110 А ти прими ове за најбоље:
0111 Сва је твоја војска изгинула
0112 И Тадија, драго д’јете твоје;
0113 Ено ти га у гори зеленој
0114 Мртав Таде друму украј пута!
0115 На њему је вране и гавране,
0116 Пију црне очи Тадијине!
0117 Него пођи, драги побратиме,
0118 Пођи, Иво, горе у зелене,
0119 Ти покопај сењске витезове,
0120 И Тадију, мила сина твога,
0121 Да их не ије од горе звјериње.”
0122 Кад је Мата Иво разумио,
0123 На ногам’ се једва одржао.
0124 Стисне срце тврђе од камена,
0125 Па ми горе пође у зелене,
0126 И покопа сењске витезове.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940.