Худа Сербкиња

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Худа Сербкиња
Писац: Павле Соларић


Гозба Соларић.gif

Худа Сербкиња




Слушао сам ономадне (да Бог не услиши,
    Да услишав’ клеветницу језика не лиши!)
Слушао сам, о Сербкиње, вами боље мисли!
    Злорјечиву, која нам се зло у род наш числи.
Казаћу вам, отровници да се име знаде, 5
    Зове вам се ------ не, нек’ чести стиха мог немаде.
Дјевојка је, дјевствовала дабогда дов’јека!
    Ни без оног на што хули, не било јој л’јека!
Мрзи Сербље и што је год том имену славно,
    Одвраћа се срцем од нас и клевеће јавно. 10
Њој су ти обичаји (има зли навада),
    Чак од лутке сви скаредни до поповски брада;
Нејма чина, нејма пола, нејма ни возраста
    Коме она згребла не би триста јетки краста.
Начини су наши груби, сурови нам нрави, 15
    Крупан језик, ко га збори, оће да г’ удави,
Она воли инородним, рода се свог стиди,
    И да може, свукла би се, сва јој кожа бриди.
Кад пролази, с рамена нас кривоврато гледи,
    Кад поздравља, само зато, да кога увреди.20
Сви убори, сва обућа, што је женски риза,
    Нејма ц’јене развје туђе, развје из Париза!
Ко би реко? - радо чита и из наши књига,
    Да пригари, у чем може, знак својега жига;
Тражи навлаш у свачему најружнију страну, 25
    Да је чисто као сунце, нашла би му ману.
Све нек’ иде, али ево моје љуте туге,
    Што ни пјесне нису с миром од њезине руге!
Да сувкусне као сушти пијемонтски смрчак,
    Она б’ рекла пјевац Сербин да је б’једни чврчак. 30
Чврчала јој, да је нема, метла око главе,
    Њој и баби што јој носи очаране траве.
Не слушајте цјеломудре клетву, сербске дјеве!
    Кукољ ваља из пшенице чисте да се пл’јеве.
Ви, које сте без Сербина ко без листа ружа, 35
    И тек Сербља шчастљивити све желите мужа,
Ви ћете се радовати, уживати сласти,
    Имајући свог супруга, будући у власти,
И љубови мили залог, грлити свог сина,
    Док жениха она чека још из Недођина! 40




Извори[уреди]

  • Павле Соларић: Гозба (сабране пјесме), Српско културно друштво "Зора", Београд, 1999, Библиотека "Кладенац" (српска културна баштина од Барање до Боке Которске) књига I.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Павле Соларић, умро 1821, пре 198 година.