Хрватка дјевојка преображава се у Хрву барјактара

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Хрватка дјевојка преображава се у Хрву барјактара

0001 Откада је свијет постануо,
0002 Није липши цвитак процватио,
0003 Што је сада на ову годину
0004 У Хрвату, граду бијелому:
0005 У Хрвату Хрватка дивојка!
0006 На цуру су свати навалили:
0007 Дванест бана од дванест земаља,
0008 А тридесет са мора сердара
0009 И двадесет паша учтуглија
0010 И момака младих читлугџија,
0011 Ал дивојка за никога не ће.
0012 Глас до гласа, абер до абера
0013 Абер дође Хваљен Бећир-аги,
0014 Штоно храни до триста момака
0015 На свом хлибу и на свом тајину,
0016 Па се Бећир ричју заклињаше:
0017 »Тако мене мати не родила
0018 И тако ми свеца Мухамеда,
0019 Ја ћу поћи ка Хрвату граду,
0020 Ка Хрвату Хрватки дивојци;
0021 Просит ћу је главом у матере,
0022 Просит ћу је себи за љубовцу.« 
0023 Како река’, тако учинио,
0024 Пак он иђе на бијелу кулу,
0025 Пак се ага липо направио:
0026 Он обуче кркали-чакшире,
0027 А на њима копче позлаћене;
0028 На нидарје троје токе меће
0029 Дво’е од сребра, а треће од злата,
0030 Утеже се мукадемом пасом,
0031 За пас меће два чивта пушака,
0032 Два инглежа и два барбарежа,
0033 Између њих палу од челика,
0034 У којој су три драга камена,
0035 Пак он веже сарук око главе,
0036 Вас је сарук од жежена злата.
0037 Кад се ага липо направио,
0038 Он полети доли на авлију
0039 Па се спаде коњма у подруме,
0040 Па прихвати претила дорина
0041 И изведе дору на авлију;
0042 На авлији тимар учинио:
0043 Млаке воде и била сапуна,
0044 Сунђер му је воду покупио,
0045 А чаршафом длаку отворио;
0046 Утире га тумагли-округом.
0047 А кадли му тимар учинио,
0048 Оседла га седлом татаријом,
0049 А заузда љутом маџаријом,
0050 Притеже му четири колана,
0051 А по њима златарли-тканицу,
0052 Што му чува сва четри колана,
0053 Смота ћебе, прикри татарију,
0054 А прико ње мрку медвидину:
0055 Колико је на медвиду длака,
0056 Толико је жутих прапорака.
0057 Чамбре су му коњу до копита.
0058 А кадли је коња оправио,
0059 Он ухвати два сива сокола,
0060 Па их меће коњу на јабуку
0061 А бојали-чибук запалио,
0062 Пак се спаде доли на авлију,
0063 Па прихвати дебела дорина,
0064 Приведе га бињектешу-стини,
0065 »Алах!« рече, поклопи дорина,
0066 Оде момак ка Хрвату граду,
0067 Билој кули Хрватке дивојке.
0068 Кад је доша’ ка Хрвату граду,
0069 Билој кули Хрватке дивојке,
0070 Он разјаши племића дорина,
0071 Прибаци му диждун на јабуку,
0072 Па га пушћа у поље Ружицу.
0073 Соколове сиве опростио,
0074 Да му лове птице препелице,
0075 А он сиде под бојали-кулом,
0076 Подвив ноге чибук запалио.
0077 Ал дивојка на кули бијаше,
0078 Гди јој мајка косу заплићаше:
0079 Два товара уплићала блага,
0080 Докле кћери косе заплићала
0081 Од петеро и од деветеро.
0082 Па се цури даде погледати,
0083 Погледати у поље Ружицу,
0084 Па угледа бијесна дорина,
0085 Тер је старој бесидила мајци:
0086 »Моја мајко, моја милоснице!
0087 Да је теби погледати било
0088 А у поље, у нашу Ружицу!
0089 У њој добар коњиц пасијаше,
0090 Ја бих рекла и би се заклела,
0091 Да ми коња добар јунак јаши!« 
0092 Па се цури даде погледати,
0093 Погледати под бијелу кулу,
0094 Па угледа Хваљен Бећир-агу.
0095 Кад Бећира цура угледала,
0096 Од мила јој очи постадоше,
0097 А низ образ сузе оборише,
0098 Пак старицу мајку дозиваше:
0099 »Моја мајко, моја милоснице!
0100 Откада је Хрват постануо,
0101 Наша била саграђена кула,
0102 И ти мене одгојила, мајко,
0103 Ја не видих липшега јунака,
0104 Што сам сада, моја мила мајко,
0105 Што сам сада испод куле наше;
0106 Да ме проси, ја бих пошла, мајко.
0107 Већ ти зови Кумбрију робињу,
0108 Па је, мајко, ти оправи липо,
0109 На њу мећи свилу и кадифу,
0110 Па нек оде под бијелу кулу,
0111 Па нек пита голема јунака,
0112 Куд ли иђе и чеса ли тражи?« 
0113 Кад јој мајка ричи разумила,
0114 Тад дозивље Кумбрију робињу,
0115 Па је она оправила липо:
0116 На њу меће свилу и кадифу,
0117 Па је посла под бијелу кулу,
0118 Да упита голема јунака:
0119 Куд ли иђе и чеса ли тражи.
0120 Кад робиња ричи разумила,
0121 Она оде под бијелу кулу,
0122 Пак упита Хваљен Бећир-агу:
0123 »Ој бога ти, незнана делијо!
0124 Куда идеш и чеса ли тражиш?« 
0125 А вели јој Хваљен Бећир-ага:
0126 »Чујеш ли ме, Кумбријо робињо!
0127 Амо кажу, у Хрвату граду,
0128 У Хрвату Хрватку дивојку.
0129 Већ те мољу, Кумбријо робињо,
0130 Одведи ме Хрватки дивојци,
0131 Ја ћу тебе даровати липо,
0132 Дат ћу теби стотину цекина!« 
0133 А кад цура ричи разумила,
0134 Прид њим се је на ноге скочила,
0135 Па га води у бијелу кулу,
0136 А у кули Хрватки дивојци.
0137 Пак он пита у мајке дивојку,
0138 Он је пита, мајка му је даје.
0139 Недалеко свадбу уставише,
0140 Ти сватови до петнаест дана.
0141 Оде Бећир двору бијелому,
0142 А кад дође двору бијелому,
0143 Њему дође од цара вермана,
0144 Да он иде на цареву војску
0145 И да води до триста бешлија.
0146 Тад је старој бесидио мајци:
0147 »Моја мајко, моја милоснице!
0148 Кажи право, мила мајко моја,
0149 Ал се мени пришње оженити,
0150 Али цару на војницу поћи?« 
0151 А стара му бесидила мајка:
0152 »Пришње ти се, синко, оженити,
0153 Него поћи у цареву војску.« 
0154 А кад Бећир ричи разумио,
0155 Тад је старој мајци бесидио:
0156 »Стара мајко, моја милоснице!
0157 Да је итко мајку погубио,
0158 Ја бих тебе, моја мила мајко.
0159 Та пришње је цару угодити,
0160 Него ми се, мајко, оженити.« 
0161 Па се бише на ноге скочио,
0162 Прихвати се зелена барјака,
0163 Однесе га под бијелу кулу,
0164 Поби темељ у мрамору стини,
0165 Пак изведе до триста бешлија,
0166 Да се купе под барјак јунаци
0167 И да иђу на цареву војску.
0168 Глас до гласа, абер до абера,
0169 Абер дође ка Хрвату граду,
0170 Ка Хрвату Хрватки дивојци.
0171 Кад дивојка ричи разумила,
0172 Од жалости косе обријала,
0173 Пак продава своје рухо било
0174 И узима притила коњица,
0175 Кано они Хваљен Бећир-аге.
0176 На се меће јуначко одило,
0177 Ка’ одило Хваљен Бећир-аге.
0178 Сама себи име надивала,
0179 По имену »Хрво барјактаре«.
0180 Па поклопи дебела дорина,
0181 Пак ево је кули Бећир-аге.
0182 Када билој долазила кули,
0183 Барјак вије испод биле куле,
0184 Око њега до триста бешлија,
0185 Испод њега бијели Чадоре,
0186 Под њим сиди Хваљен Бећир-ага.
0187 До чадора дотира коњица,
0188 Па разјаха притила дорина,
0189 Прибаци му диждун на јабуку,
0190 Од чадора скута подигнула,
0191 Под чадор је цура улазила,
0192 Па бесиди Хваљен Бећир-аги:
0193 »А мој аго, Хваљен Бећир-аго,
0194 Хоћеш мене себи прихватити,
0195 Ја сам овди од Стамбола била,
0196 По имену: Хрво барјактаре,
0197 Јесам чуо, мили господаре,
0198 Да ти иђеш у цареву војску,
0199 Пак ћу и ја у војницу поћи.« 
0200 Када Бећир ричи разумио,
0201 Тад је Вако њему бесидио:
0202 »Боме, хајде, Хрво барјактаре!« 
0203 Прид чадором до триста бешлија,
0204 Умећу се с рамена каменом,
0205 А бесиди Хрво барјактаре:
0206 »Да ти бора, мили господаре!
0207 Је ли тестир бацити с бешлијам’?« 
0208 А вели му Хваљен Бећир-ага:
0209 »Тестир теби, Хрво барјактаре,
0210 Тестир теби, колико ти драго! « 
0211 А кад цура ричи разумила,
0212 Тад се стаде бацати с бешлијам’.
0213 Једном баци, мал’ им не добаци,
0214 Другом баци, пуно им прибаци,
0215 Трећом јој се бацит не дадоше:
0216 Умал’ момци не завргну кавгу.
0217 Ал бесиди Хваљен Бећир-ага:
0218 »Бора вами, до триста бешлија,
0219 Ви ајдете на дно поља равна,
0220 Свак потеци на свому коњицу
0221 Садно поља до чадора мога:
0222 Који први до чадора дође,
0223 Метнут ћу га младим барјактаром.« 
0224 А кад чула лијепа дјевојка,
0225 Тад је ’вако њему бесидила:
0226 »Господаре, Хваљен Бећир-аго:
0227 Је л’ ми тестир потећи с бешлијам’?« 
0228 А вели јој Хваљен Бећир-ага:
0229 »Тестир теби, Хрво барјактаре,
0230 Тестир теби, колико ти драго.« 
0231 А кад цура ричи разумила,
0232 Она оде низ поље с бешлијам’.
0233 Кад су сашли на дно поља равна,
0234 Кад рекоше, тада потекоше.
0235 Али Хрво пуно стражњи био,
0236 Да не реку, да је хила била,
0237 Пак потеже из чизме канџију,
0238 Те покуцну дебела дорина
0239 И претече до триста бешлија:
0240 Прва она до чадора дође!
0241 Кад то види Хваљен Бећир-ага:
0242 »Бре аферим, Хрво барјактаре!« 
0243 Па се маши у џеп од доламе,
0244 Извади му стотину цекина:
0245 »На то теби, Хрво барјактаре,
0246 Носи барјак прид мојом дружином!« 
0247 Кад то чуо Хрво барјактаре,
0248 Тад се био на ноге скочио,
0249 Десном руком барјак прихватио,
0250 Па поклопи племића дорина,
0251 Тер он оде сенту селамету,
0252 Оде право ка Ђигиту граду.
0253 Кад је доша’ ка Ђигиту граду,
0254 Оде Бећир к цареву чадору,
0255 Од чадора скута подигнуо,
0256 Па се цару липо поклонио,
0257 Пољуби му руку и колино
0258 Пак је ’вако њему бесидио:
0259 »Ево мене, мили господаре!« 
0260 А вели му царе господаре:
0261 »Чујеш ли ме, Хваљен Бећир-аго!
0262 Ево има три године дана,
0263 Откад бијем Ђилит на Крајини,
0264 Ал од њега не одбих камена,
0265 Од камена клака и пржине.
0266 Нити знадем, гди му стоје врата.
0267 Ал бих и то лако пригорио,
0268 Ма ти не знаш Ђилитлију Луку
0269 И његова бијесна вранчића.
0270 Посла’ сам му до триста бешлија,
0271 Свих је триста мени погубио,
0272 Пак и мене на мегдан позивље.
0273 Већ, чујеш ли, моје дите драго,
0274 Хоћеш за ме ти на мегдан поћи,
0275 Моју русу заоминут главу?
0276 Ја ћу тебе даровати липо:
0277 Дат ћу теби од Босне хараче,
0278 И дат ћу ти на мору ђемије
0279 Брез промине на девет година,
0280 Ако Бог да и срића божија,
0281 Да погубиш Ђилитлију Луку!« 
0282 Кад је цара Бећир разумио,
0283 До црне се земље поклонио,
0284 Па му љуби руку и колино,
0285 Тер му Бећир тихо бесидио:
0286 »Боме хоћу, мили господаре!« 
0287 Пак он дође својим бешлијама,
0288 Све бешлијам’ по истини каже.
0289 То га слуша Хрво барјактаре:
0290 »Господаре, Хваљен Бећир-аго,
0291 Ја ћу за те на мегдан изаћи
0292 А ономе Ђилитлији Луци.« 
0293 Па да видиш Хрву барјактару!
0294 Она оде ка Ђилиту билу,
0295 А под Ђилит на поље широко,
0296 Кад на пољу Ђилитлија Лука,
0297 А уз њега дебели вранчићу.
0298 Чека јунак на дугу мегдану,
0299 Па он виче са дуга мегдана:
0300 » Јеси л’ дошла, о турска катано?
0301 Хоћемо ли мегдан подилити,
0302 И ми нашу срићу окушати,
0303 Што ком Бог да, изнесе година!« 
0304 А вели му Хрво барјактаре:
0305 »Боме хоћу, Ђилитлија Лука!« 
0306 Па ево их на поље широко.
0307 Ал бесиди Хрво барјактаре:
0308 »Завод’ коња, Ђилитлија Лука!« 
0309 И Лука је коња заводио.
0310 Ал да видиш Хрву барјактара,
0311 Гди угађа копјем од мегдана:
0312 Чим је јунак копје испустио,
0313 Пада вранац Лукин на колина.
0314 А бесиди Ђилитлија Лука:
0315 »Стани, побро, ко сам и ја теби!« 
0316 Хрво стаде насрид поља равна
0317 И кад Лука копје испустио
0318 Клече дорат на оба колина.
0319 Кад то види Ђилитлија Лука,
0320 Он се јунак страшно побојао,
0321 Па бесиди Ђилитлија Лука:
0322 »А бора ти, незнана делијо!
0323 Иђем поћи ка Ђилиту билу,
0324 Па ћу боље копје доносити,
0325 Јер сам лоше копје погодио.« 
0326 А вели му Хрво барјактаре:
0327 »Не будали, Ђилитлија Лука,
0328 Двапут, побро, не рађа те мајка,
0329 Него једном јадно и чемерно,
0330 Већ ти стани на дугу мегдану!« 
0331 Кад је Лука ричи разумио,
0332 Јунаку се ино не могаше,
0333 Већ потира вранца дебелога,
0334 Па га гони низ то поље равно.
0335 До по поља вранац бржи био,
0336 Од поле га достигну дорате.
0337 А да видиш Хрве барјактара:
0338 Мало га се сабљом дохватио,
0339 Русу му је главу откинуо.
0340 Однесе је цареву чадору,
0341 Тер је даје Хваљен Бећир-аги.
0342 А кад Бећир главу прихватио,
0343 Он је даје цару честитоме.
0344 Агу бише царе даровао,
0345 Даде њему од злата јабуку,
0346 Потписа му босанске хараче,
0347 Даде њему на мору ђемије
0348 Брез промине на девет година
0349 Да узимље ђумрук на демије.
0350 Пак на Ђилит складно ударише,
0351 А када ми Ђилит освојише,
0352 У Ђилиту сви склањаше подне.
0353 Оде Бећир двору бијелому
0354 И поведе до триста бешлија;
0355 Тад се маши у џеп од доламе
0356 Пак извади дви златне јабуке,
0357 Па их даде Хрви барјактару:
0358 »На то теби, Хрво барјактаре,
0359 То ти Бећир за муштулук дава,
0360 Јер погуби Ђилитлију Луку!« 
0361 Па бесиди својизим бешлијам’:
0362 »Чујете ли, до триста бешлија!
0363 Ви хајдете ка Хрвату граду,
0364 А до куле Хрватке дивојке,
0365 Доведите млађану дивојку,
0366 А ја одох двору бијелому
0367 С побратимом Хрвом барјактаром.« 
0368 Ал му вели Хрво барјактаре:
0369 »Господаре, Хваљен Бећир-аго!
0370 Дивојка ми по мајци је својта
0371 Иђем и ја са сватима поћи.« 
0372 Ал бесиди Хваљен Бећир-ага:
0373 »Немој поћи двору бијелому,
0374 Већ се врати са мојим сватовим’,
0375 Бит ћеш увик у двору мојему.« 
0376 Заклиње се Хрво барјактаре,
0377 Да он хоће са сватовим’ доћи.
0378 Пак одоше ка Хрвату билу.
0379 Кад су били на првом конаку
0380 Бесиди им Хрво барјактаре:
0381 »Да вам бора, до триста бешлија!
0382 Иђем поћи наприд ка дивојци,
0383 Од ње хоћу потегнут муштулук,
0384 Свима ћу га сватим даровати.« 
0385 Ал не даду до триста сватова.
0386 Кад су били на другом конаку,
0387 Тад бесиди Хрво барјактаре:
0388 »А бора вам, до триста бешлија,
0389 Иђем поћи ка Хрвату билу,
0390 А до куле Хрватке дивојке,
0391 Јер ја вама ништа и не кажем:
0392 Она мени велика је својта,
0393 Оно ми је чедо материно.« 
0394 А кад свати ричи разумили,
0395 Тад пустише Хрву барјактара.
0396 Кад дивојка изун прихватила,
0397 Плахо гони дебела дорина:
0398 Доклем дође својој билој кули.
0399 А кад билој долазила кули,
0400 Брже другог коња оправила,
0401 С’ себе свлачи јуначко одило,
0402 А облачи дивојацко рухо.
0403 Кад ево ти кићених сватова.
0404 Ту се свати понапише вина
0405 Јенђибулам дадоше дивојку,
0406 Виче чауш један до другога:
0407 »Азур, свати, вриме путовати,
0408 Кратки данци, а дуги конаци!« 
0409 Отолен се свати подигоше,
0410 Тад бесиди до триста бешлија:
0411 »Гди је нами Хрво барјактаре?« 
0412 А вели им са коња дивојка:
0413 »Бора вами, кићени сватови!
0414 Послала сам Хрву барјактара,
0415 Да нас чека на првом конаку.« 
0416 Кад су били на првом конаку,
0417 Тад бесиди до триста бешлија:
0418 »Куд нам нема Хрве барјактара,
0419 Како ћемо ка Бећиру доћи?« 
0420 А вели им са коња дивојка:
0421 Отиша’ је Хрво барјактаре
0422 Чекат ће нас на другом конаку«.
0423 Кад су били на другом конаку,
0424 Тад бесиди до триста бешлија:
0425 »А гди нам је Хрво барјактаре?
0426 Ми не смимо Бећир-аги доћи,
0427 Кад нам нема Хрве барјактара«.
0428 А вели им са коња дивојка:
0429 »Не лудујте, до триста бешлија!
0430 Отиша’ је Хрво барјактаре
0431 На муштулук Хваљен Бећир-аги,
0432 Да му иђу кићени сватови,
0433 Сви му иђу и воде дивојку.« 
0434 Кад то чуло до триста бешлија,
0435 Тад ми добре разиграше коње,
0436 Заиграше прико поља равна.
0437 Кад су били посрид поља равна,
0438 Гледао их Хваљен Бећир-ага,
0439 Гледао их кроз дурбина свога,
0440 Све на око прихвати сватове,
0441 Све по реду свате прибројио,
0442 Ал му нема Хрве барјактара.
0443 А кад види Хваљен Бећир-ага,
0444 Да му нема Хрве барјактара,
0445 Тад процвили сузам’ од очију:
0446 »Гди си, Хрво, моје десно крило?
0447 Ти си моју заминио главу,
0448 А сад нема од тебе ни гласа,
0449 О мој Хрво, на весељу моме!« 
0450 Па он паде по меку душеку.
0451 Кад ево ти прид кулу сватова,
0452 Међу сватим’ лијепа дивојка.
0453 Стара сину бесидила мајка:
0454 »Мој Бећире, моје дите драго!
0455 Сађи, синко, доли на авлију,
0456 Па ти скини са коња дивојку,
0457 Донеси је на бијелу кулу!« 
0458 За то Бећир хаје и не хаје.
0459 Стара га је заклињала мајка:
0460 »Ајде, Бећо, моје дите драго!« 
0461 Жао му се бише ујат мајци,
0462 Пак он спаде доли на авлију,
0463 Па он скиде са коња дивојку,
0464 Однесе је на кулу бијелу.
0465 Кад је вечер за вечером било,
0466 Тад бесиди Хваљен Бећир-ага:
0467 »Гди си, Хрво, моје десно крило?
0468 Да сам знао тебе изгубити,
0469 Ја се нигда оженио не бих.« 
0470 А кад чула лијепа дивојка,
0471 Да јој цвили Хваљен Бећир-ага,
0472 Од миља јој очи постадоше,
0473 Па се цура у џепове маши,
0474 Тер извади дви златне јабуке,
0475 Па бесиди Хваљен Бећир-аги:
0476 » Јесу л’ ово, Хваљен Бећир-аго,
0477 Јесу л’ ово дви златне јабуке,
0478 Што је теби царе даровао,
0479 А ти мени, Хваљен Бећир-аго?« 
0480 А кад Бећир ричи разумио,
0481 Веома се бише зачудио,
0482 Мухамеду своме захвалио,
0483 Што Бог даде и срића божија,
0484 Да му даде с дивојком јунака,
0485 Баш јунака Хрву барјактара,
0486 А дивојку Хрваткињу младу.
0487 Онда било, сад се спомињало!



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/5. Junačke pjesme (uskočke i hajdučke pjesme), knjiga osma, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1939.