Ђелеђек ти сваку вечер,
Вај амана ман![1]
Све ја хоћу да ти речем,
А не смијем да изречем:
Хоћу ријећ', да ћ' умријет'. 5
„Реци, драги, немој мријет'!“
„Да бих с тобом једну ноћцу,
„Једну ноћцу преноћио,
„Б'јело лице обљубио,
„Црне очи испијао, 10
„Мор солуфе помрсио,
„Б'јело грло мирисао,
„Б'јеле дојке загризнуо,
„Б'јеле руке искршио.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 276.
