Сарајево дуго и широко,
Моје драго танко и високо;
Ја јој вељу: „не понос' се, драга!“
„Хоћу, драги, ни хајати нећу,
„Доста има горе несјечене 5
„И јунака неожењенијех,
„Oбираћу кога ми је драго,
„Oвог' хоћу, а овога нећу:
„Помамићу момке до Мостара
„А удовце до краја свијета.“ 10
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 168.
