У свијет се наћи не могаше,
Да брат сестру љепше миловаше
Што млад Богдан сестрицу Јелицу,
Љубили се за зло и несрећу,
Хоће Богдан да обљуби сеју, 5
Сеја му се силом отимаше,
Од брата се свога уклањаше,
Прежао је, док је упрежао,
Кад Јелица на воду отиде,
За њом Богдан тајно пристајаше, 10
И кад виђе згоду и прилику
У горици подјелом зеленом,
Преметну је на зелену траву,
Одиста је обљубити шћаше,
Али цикну Јелица ђевојка, 15
Бранила се, што јој снага дава,
Бранећи се брату проговара:
„Не Богдане, брате од матере!
„Да се ведро небо не проломи,
„А под нама земља не пропане, 20
„Ђеће братац обљубити сеју.“
Зато Богдан хаје и не хаје,
Одиста је обљубити шћаше,
Виче Јела из грла бијела:
„Не Богдане, црн ти образбио! 25
„Ђе ће братац сеју обљубити!“
Зато Богдан хаје и не хаје,
0д истаје обљубити шћаше:
Кад се Јела на невољу нађе,
Трже брату ножа иза паса, 30
Теје брата у срце удрила;
Клону Богдан мртав врх Јелице,
Извуче се испод брата сеја,
Брата кука, овако говори:
„Волим кукат' као кукавица 35
„Него бити мог брата љубовца.“
То изрече, и дома утече,
Те казује својој старој мајци.
Мајкаћерцу куне и милује,
Па над мртвим сином говорила: 40
„Еј Богдане, рано без пребола!
„Ал' ће тебе прегорјети мајка,
„Кад си хтио изгубити душу,
„А твој образ грдит' пред свијетом,
„Образ грдит' сестрици Јелици 45
„И старици, самораној мајци.“
Јошт да вели Богданова мајка:
„Тако било сваке мајке сину,
„Који хтио сестру обљубити!“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 62-64.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 554-555.
