Похвали се Али беговица.
Како јој је добар Али бего,
И како је пробудити неће,
Док не сване и не гране сунце:
Кад Али бег у џамију прође, 5
Да он учи турскога намаза,
Он покрива вјерну љубу своју,
Покрива је кумашли јорганом
А по глави срмали јаглуком;
Кад Али бег из џамије дође, 10
Он уљезе љуби у одају,
Па он буди вјерну свој љубу:
„Устан' срце, грануло је сунце,
„И наше је обасјало дворе.“
Умива је ђулсијом водицом, 15
Утире је срмали јаглуком:
„Устај душо, вакат ће ти проћи.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 199-200.
