Хај и похај!
| Хај и похај! (1898) Писац: Јован Јовановић Змај |
И кроз очај светла искра
Надања оживи,
Али гасне од поми̑сли:
Та и ми смо криви.
Ај да си ми, српски роде,
Мало у̏ђе среће
И твој би ми пелен
Мирисо̑ ко цвеће;
Ал како ће само трње
Да мириса даде!!
— Крајте га, српске руке,
Неуморне, младе.
Хај много је патни народ
Пошо̑ путем пра̑вим,
Ломећ’ трње с чврстом надом,
Рукама крвавим.
Извор[уреди]
1898. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година трећа. стр. 1.
|