Хајдуци подмирују своје дугове

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Хајдуци подмирују своје дугове

0001 Вино пију до два побратима,
0002 Један побро Томић Миховиле,
0003 А друго је Сава од Посавља,
0004 У Вранићу, високој планини.
0005 Наздрављује Томић Миховиле:
0006 »Здрав мој побро, Сава од Посавља!
0007 Што те питам, кажи мени право,
0008 Ну баш право, тако био здраво!
0009 Зашто са мном пијеш рујно вино
0010 У Вранићу, високој планини?
0011 Што је тебе амо поћерало?« 
0012 Одговара Сава од Посавља:
0013 »Хоћу, побро, Томић Миховиле,
0014 Што ме питаш, казат ћу ти право.
0015 Кад ја могах л’јепо животоват,
0016 Не даде ми мој ђаво мироват,
0017 Па покупих трговачко благо:
0018 Све дадоше на моје поштење,
0019 Пак ја одох уз Босну поносну,
0020 Тамо горе граду Сарајеву
0021 И закупих сарајске волове,
0022 Таман, побро, хиљаду волова.
0023 Кад на Куприш ја доћерах воле,
0024 Бише вр’јеме о Јурјеву дану,
0025 Ондје стајах до Илина дана.
0026 А кад дође свети Илин данак,
0027 Ја поћерах с Куприша волове,
0028 Да ћу продат све воле на море.
0029 Намјера ме намјерила била
0030 Више Ливна, испод Бање Луке
0031 А на кулу бега Ајдарбега.
0032 Ту ме св’јетли данак оставио,
0033 А мркла ме ноћца прихватила.
0034 Полегоше уморни волови,
0035 Сви заспаше несретни чобани,
0036 А и мене санак преварио.
0037 Кад ли сам се од сна раставио,
0038 Тада б’јела зора заб’јелила.
0039 Око себе погледах сиромах,
0040 Ал не видим вола ниједнога.
0041 Тад пробудим несретне чобане,
0042 Да одемо воле потражити.
0043 Све нађосмо воле до једнога
0044 У пшеници бега Ајдарбега.
0045 Скочише се Ајдарбеговићи,
0046 Ухватише мене и волове,
0047 Па ме гоне суду неправедно.
0048 Тешко ме је судац окривио:
0049 Узе мени хиљаду цекина,
0050 Па ми пушти вола до једнога.
0051 Отуд воле поћерах на море,
0052 Проведох је доли низ Котаре,
0053 Доћерах их к Задру бијеломе.
0054 Ту продадох све воле на море.
0055 Кад сам, побро, разброј учинио,
0056 Штетова’ сам хиљаду цекина,
0057 Немам, побро, откле платит благо,
0058 Зато с тобом рујно вино пијем ...
0059 Здрав да си ми, побратиме Михо!
0060 Сад ја тебе што ћу запитати:
0061 Кажи право, тако био здраво!
0062 Зашто са мном рујно вино пијеш
0063 На Вранићу, по гори зеленој?
0064 Што је тебе амо поћерало?« 
0065 Преузимље харамбаша Михо:
0066 »Хоћу, побро, Сава од Посавља!
0067 Кад ме питаш, казат ћу ти право,
0068 Ну баш право, тако био здраво!
0069 И ја могах л’јепо животоват,
0070 Ал ми ђаво не даде мироват:
0071 Ја покупим сарајевске трге,
0072 Да поћерам ја трге на море.
0073 Бијаше их двадесет сејсана.
0074 Право одох к Задру на Крајину,
0075 Да ћу продат све трге на море;
0076 Намјера ме намјерила била
0077 Више Ливна испод Бања Луке
0078 Баш на исту кулу Ајдарбега.
0079 Виче була са горњег чардака:
0080 »Ну доћерај те трге, трговче,
0081 Ја ћу доста трга трговати,
0082 Јер ја имам за женидбу сина
0083 И још имам кћерку за удају.« 
0084 Доћерах јој коње до авлије,
0085 Ал ми виче була са прозора:
0086 »Угни, угни, коње у авлију!« 
0087 Превари ме, уједе ме змија,
0088 Јере нађох буле у авлији.
0089 Кад авлију тврдо затворише,
0090 Завикаше иза свега гласа:
0091 »Гдје сте сада, Ајдарбеговићи?
0092 Ево Влаше учини нам силу!« 
0093 Тад скочише Ајдарбеговићи,
0094 Па ми натраг руке савезаше,
0095 Одагнаше к суду неправедно.
0096 Судац мене тешко окривио,
0097 Узео ми хиљаду дуката
0098 И узе ми трге свеколике.
0099 Дадоше ми педесет табана
0100 И сувише двадест гвоздењака
0101 Све уз кости изнад прдењака.
0102 И једва ме отпустише жива.
0103 Немам, побре, откле платит благо,
0104 Стога овдје с тобом пијем вино
0105 На Вранићу, високој планини.« 
0106 Одговара Сава од Посавља:
0107 »Чујеш ли ме, побратиме Михо!
0108 Ево иде Велика Госпоја,
0109 У Ливну је онда велик сајам,
0110 Не ће л’ Бог дат и срећа од Бога,
0111 Да отиду Ајдарбеговићи
0112 Да у Ливну пију рујно вино?
0113 Већ хајдемо, мили побратиме!
0114 Не ћемо ли наћи Ајдарбега
0115 И његову Ајдарбеговицу,
0116 Да обоје, побро, погубимо,
0117 Да се оба л’јепо осветимо,
0118 Да њихово благо покупимо
0119 И праведно наше повратимо!« 
0120 Томић бише њега послушао,
0121 Одшеташе низ Вранић планину.
0122 Салазећи на Прилошке ст’јене
0123 Угледаше бјелоруне овце
0124 Гдје узбија млада чобаница.
0125 Ту стадоше мало починути.
0126 Говорио харамбаша Михо:
0127 »Побратиме, касабија Мате!
0128 Потеци де ти, Мате, у овце
0129 И ухвати овна деветака,
0130 Кога ћемо овдје поручати.« 
0131 Залети се касабија Мате,
0132 Кано гладни из горице вуче,
0133 И ухвати баш овна звонара,
0134 На кому је звоно ђинђерово,
0135 Па га меће на плећа јуначка;
0136 За њим трче чобаница млада,
0137 Плачућ млада њему говорила:
0138 »Побратиме, горска кесеџијо!
0139 Врати мени звоно ђинђерово,
0140 А ти носи овна деветака!« 
0141 Смилова се касабија Мате,
0142 Одвезује звоно ђинђерово
0143 И враћа га младој чобаници:
0144 »Носи, млада, мећи на другога,
0145 Ови ће нам бити за ужину.« 
0146 Донесе га к харамбаши Михи.
0147 Вели њему Томић Миховиле:
0148 »Нит га кољи, нит му ногу режи,
0149 Већ га дери, драги побратиме.« 
0150 Одмах га је Мате послушао,
0151 Али се је доста намучио,
0152 Док је с овна мјешину згулио.
0153 Кад га садре касабија Мате,
0154 Вели њему харамбаша Михо:
0155 »Ну га пусти, драги побратиме,
0156 Да видимо, како голић трче!« 
0157 Попусти га касабија Мате.
0158 Садрт ован по рудини каса,
0159 Доста се је друштво насмијало.
0160 Ал приузе Томић Миховиле:
0161 »Не смијте се, моја дружинице!
0162 Онаке су муке у Турака.
0163 Тко не мисли, тер нема јунаштва,
0164 До потрибе оних мука трпит,
0165 Нек се пројде куле Ајдарбега!« 
0166 Ту их мркла ноћца ухватила,
0167 Ту легоше до дви харамбаше,
0168 Код свакога до тридесет друга.
0169 Кад се прену Сава од Посавља,
0170 Пође Сава бројити дружину,
0171 Али нема него петнест друга!
0172 Буди Сава харамбашу Миху:
0173 »Устани се, побратиме Михо!
0174 Сад нас нема него петнест друга,
0175 С ким ћеш, побро, ударит на кулу?« 
0176 Ал му вели харамбаша Михо:
0177 »Доста нас је, милом Богу хвала!
0178 Више ће нас, кад на дилу буде,
0179 Запаст блага и добра шићара.« 
0180 Отишли су Ајдарбеговићи
0181 Доли к Ливну пити рујно вино.
0182 Ту нађоше старца Ајдарбега:
0183 Русу њему одсјекоше главу.
0184 А старицу Ајдарбеговицу
0185 Нашли су је на горњем чардаку;
0186 Булетину за косе узеше,
0187 Бацише је доли низ прозоре;
0188 Откад паде, више не устаде.
0189 Па по кули покупише благо:
0190 Однесоше сукно некројено,
0191 Однесоше свилу немјерену,
0192 Однесоше благо небројено.
0193 Отолен се здраво подигоше,
0194 Враћајућ се у Вранић планину.
0195 Поједоше меса печенога
0196 И симита хљеба бијелога.
0197 Напише се вина руменога,
0198 Ту се грле и у образ љубе.
0199 Ал говори Сава од Посавља:
0200 »Чујеш ли ме, побратиме Михо!
0201 Ево иде зима Дмитров данак,
0202 Хајде, брате, да д’јелимо благо,
0203 Да идемо дома на зимницу!« 
0204 Изнесоше сукно некројено,
0205 Не д’јеле га лактим’ и аршиним’,
0206 Већ га мјере од јеле до јеле;
0207 Сваког дође три огипка сукна.
0208 Изнесоше свилу и кадиву;
0209 Не мјере је окам’ ни либрицам’,
0210 Већ јунаци јуначким нарамцим’;
0211 Сваког дође три нарамка свиле.
0212 Изнесоше благо небројено;
0213 Не д’јеле га грошим’ и дукатим’,
0214 Већ јунаци јуначким калпацим’;
0215 Сваког дође три калпака блага.
0216 Тад говори Сава од Посавља:
0217 »Да идемо, побратиме Михо,
0218 Да идемо подмирит трговце!
0219 И ако још штогод преостане
0220 Да пијемо вино и ракију,
0221 Да живимо здраво и весело!



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/5. Junačke pjesme (uskočke i hajdučke pjesme), knjiga osma, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1939.