Хајдуци и путник

Путовао пекакав човјек само сам, па га дочекају хајдуци негђе близу једнога мјеста турскога, и све с њега понесу што је имао осим кошуље. Он не могући онако го поћи никуда, а камо ли у суд, замоли у најближем селу у некаква човјека и умоли се те му дарује једне старе гаће, на онда пође у кадије онога мјеста и све му по истини каже. Кад кадија разумије, одговори му: не може бити, мој пријатељу! да су то били наши хајдуци; јер да су наши били, не би ти ни кошуље оставили.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 8.