Хамза Мијатовић и Пивљанин Бајо (Године 1630) (Гацко)
0001 Бијела је кликовала вила
0002 Са Ивице, изврх Гацка равна.
0003 Она виче пољу гатачкоме,
0004 А на име Хамзу буљук-башу:
0005 »Гдје си, Хамза, нигдје те не било?
0006 Шта учини Пивљанине Бајо,
0007 Гдје удари на село Сливије,
0008 Те пороби село Чинариће!
0009 Он плијени Чинарића овце,
0010 А плијени краве и волове,
0011 На јатове коње и кобиле;
0012 А похвата робље Чинарића,
0013 Голе, босе, гони по камењу,
0014 Гологлаве по жаркоме сунцу.
0015 Како ти је чути необично,
0016 Како краве и теоци ричу,
0017 Како овце и јагањци блеје,
0018 Како робље Чинарићи пишти;
0019 У мајци би заплакало чедо,
0020 Из камена суза б’ ударила!
0021 Гдје си, Хамза, гдје си буљук-баша?
0022 Ако спаваш на бијелој кули,
0023 Да Бог дао, не дигнуо главе!
0024 Ако љубиш у душеку љубу,
0025 Остала ти удовица брже!
0026 Ако пијеш на чардаку пиво,
0027 На б’јело ти грло улазило,
0028 А на ране грдне излазило!«
0029 Миндијаше, нико не чујаше;
0030 То зачула Хамзина кадуна.
0031 Хамза спава у меку јатаку,
0032 Не смије га пробудити млада.
0033 Прође, сједе аги више главе,
0034 Она слуша што говори вила,
0035 Од образа сузу прољеваше.
0036 Једна јој је суза омакнула,
0037 Буљук-баши на образ панула.
0038 Скочи Хамза, к’о да се помами,
0039 Оде клети кулу и авлију,
0040 Мнидијаше, да је прокапала.
0041 А кадуна аги говораше:
0042 »Ага драги, мој очињи виде,
0043 Није твоја кула прокапала,
0044 Већ те моја суза опржила.« –
0045 »Са шта, љубо, ако Бога знадеш?« –
0046 »Да ну аго, на пенџере главу,
0047 Да послушај што те вила виче!«
0048 А кад ага на пенџере главу,
0049 Анлајиса шта га вила виче,
0050 Па он слугу Хусеина викну:
0051 »Хусеине, моја вјерна слуго,
0052 »Хајд’ ми зовни бајрактар-Алију!«
0053 Оде хусо, па Алија викну.
0054 Алија му дође на чардаке:
0055 »Мој сестрићу, мој очињи виде,
0056 Хајд’ се спреми код бијеле куле,
0057 Па узјаши дебела алата,
0058 А прихвати зелена бајрака,
0059 А прихвати твог брата Халила,
0060 Па ти хајде пољем зеленијем,
0061 Па ти води и Мартину сиђи.
0062 Ту изметни двије пушке мале,
0063 Нека чују од Гацка јунаци.
0064 Па ондален у Церницу сиђи,
0065 У Церницу на Хамску главицу,
0066 Ту изметни двије пушке мале;
0067 И ја ћу ти у Церницу доћи,
0068 Не ћемо ли дочекати Баја!«
0069 Тад Алија оде својој кули,
0070 Па сигура брата и алата,
0071 А руку бајрак прихватио,
0072 На Мартину пушке изметнуо,
0073 А ондален у Церницу сиђе,
0074 И ту момак пушке истурио.
0075 То зачули од боја јунаци;
0076 Окупи се четр’ест момака,
0077 Момка млада, пресукана брка,
0078 Који море стићи и утећи
0079 И рањена друга понијети.
0080 Ето ли ти Хамзе буљук-баше
0081 На кобили, танкој бедевији.
0082 Селам даде, разјаха кобилу.
0083 Гдје је срећа, ту је и несрећа:
0084 Ту му врана црче бедевија.
0085 Ал се Хамза јаду осјетио,
0086 Јунак бјеше, сабур учинио.
0087 Ето ли ти Хусеина слуге,
0088 На кр’ату ату великоме.
0089 Хусо сјаха, а Хамза узјаха,
0090 А пред њиме момци полетјеше,
0091 Уз камено брдо ударише,
0092 На Кобиљу изађоше главу.
0093 Ту сједоше и отпочинуше.
0094 Але барјак забо у гомилу,
0095 Па он хода, а алата вода.
0096 Вјетар дође с мора дебелога
0097 До барјака бајрактар-Алије,
0098 Па му зави бајрак наопако;
0099 Зави му га и два и три пута.
0100 То не види нико од Гачана
0101 До Алије, млада бајрактара.
0102 Опет бајрак момак управио,
0103 Трком трчи, па дајиџи каже:
0104 »Мој дајиџа, рђава игбала,
0105 Хаде дајо, натраг да идемо,
0106 Данас ћемо, дајо, изгинути!«
0107 А вели му Хамза буљук-баша:
0108 »Мој Алија, мој по Богу сине,
0109 Кад се тако јеси препануо,
0110 Подај бајрак и коња алата,
0111 Подај, сине, свијетло оружје,
0112 Па се натраг у Церницу врни.«
0113 То је момку врло жао били,
0114 Не хтје дају ништа повраћати.
0115 Узе бајрак, узјаха алата,
0116 Низ Корита коња потјерао.
0117 Кад погледа до Шојица гаја
0118 Ту је азгин опазио Баја
0119 И његова крсташа бајрака,
0120 Пет стотина ловна Црногорца.
0121 А Алија натјера алата,
0122 На Бојову чету ударио.
0123 Он двојицу уби кубурама,
0124 Пламенита ножа потегнуо,
0125 Петерицу ножем посијече.
0126 Док завика Пивљанине Бајо
0127 Некакога Жућка Рипњанина:
0128 »Види, Жућо, шта Турчин уради!
0129 Ти с в’ома по свом Рисну хвалиш; -
0130 Кам’ ти пушка, остала ти пуста?«
0131 Кад зачуо Жућко Ришњанине,
0132 Земљи паде, пушци ватру даде,
0133 Погодио млада бајрактара.
0134 Паде момак у зелену траву,
0135 Момак паде, а Але допаде,
0136 Уграби му коња и бајрака,
0137 У ускоке натјера алата.
0138 Двојицу му уби кубурама,
0139 Петерицу посијече ножем.
0140 А да видиш Жућка Ришњанина,
0141 Гдје Турчина на алату гађа.
0142 Погоди га по свилену пасу,
0143 Момак паде, а Хамза испаде,
0144 Па завика Хамза са кр’ата:
0145 »Стани ми се, Жућко Ришњанине,
0146 Да те гађам харели-шешаном!«
0147 Жућко стаде на студеној ст’јени –
0148 Погоди га Хамза из шешане,
0149 У састало чела и обрва.
0150 Жућко паде, а Хамза допаде,
0151 Посјече му са рамена главу.
0152 Док завика Пивљанине Бајо:
0153 »О Турчине, Хамза буљук-баша,
0154 Дедер Хамза, да се посулимо!
0155 Немој више заметати кавге,
0156 Нека петн’ест иде за двојицу.
0157 Џаба теби плијен Чинарића,
0158 А ево ти хајван Чинарића,
0159 Па се натраг пољу Гацку врати,
0160 Ја ћу ићи ловној Гори Црној.«
0161 На то Хамза бирдем пристануо,
0162 Јер је јазук да умиру момци.
0163 Прими робље, а прими хајвана.
0164 А начини сала и носила,
0165 Два сестрића своја понијеше
0166 И одоше касаби Церници,
0167 Пред џамију укопа сестриће.
0168 Оде Бајо ловној Гори Црној.
0169 Ова пјесма истина је била
0170 А ми здраво, да се веселимо!
