ХВАТАЊЕ СЕНКЕ
Било ли, или ништа не било,
привиђено, пак нестало га,
развијало се ветром и отишло
ка испод трчућих кола
прах и дим у маглу!
Благо је и господарство
овога вилајета преходљиво:
од једних к другим прелази
а најпоничије је!
Сваком се тако исто пригађа,
кано у сну нешто да види,
или сенку донекле мотри,
те је хвата руком
да је заустави и удржи.
Није ли у том људни луд?
Нити је што тврдо ни стојеће!