Фрагменти пјесме о браћи Морићима
1
Кад Мориће пофаташе,
бијеле руке завезаше.
2
Кад Мориће пофаташе,
б’јеле руке савезаше.
Хабер дојде старој мајци.
Стара мајка питу куха
у руци јој оклагија,
а у другој златан ибрик.
Полетила стара мајка
гологлава, босонога,
у мествама, без папуча,
у фереџи, без јашмака.
Кад је била низ Сараче,
низ Сараче и Коваче:
„С богом браћо, сарачани,
пустите ми два Морића,
два јединка!”
Насмијала сарачане.
Кад је била низ Коваче:
„С богом браћо, ковачани,
пустите ми два јединка!”
Скочише се ковачани,
све дућане затварали,
и одоше Махмуд-паши,:
„Махмуд-пашо, мајко наша,
пусти нама два Морића!”
„Дјецо моја, ковачани,
ја не смијем од султана,
јер је мени ферман дошо,
јал Мориће или мене."
Вратише се Ковачани,
и одоше старој мајки:
„Пустиће нам два Морића,
два јединка!"
3
Кад Мориће пофаташе,
кроз чаршију наведоше,
абер стиже старој мајци.
Стара мајка питу куха,
у руци јој оклагија,
а у другој сребр’н ибрик.
Оклагију саломила,
сребрен ибрик испушћала,
босонога ударила,
босонога, гологлава.
Па ето је на табију[1],
на табију Диздар-аге.
„Диздар-ага, драги брате!
Камо моја до два сина?"
„,Ајде кући, стара нено,
сјутра дођи око подне
па ћеш видјет до два сина."
Оде кући стара нена.
Изведоше Морић Ибра.
Морић Ибро проговара:
„Диздар-ага, драги брате!
Је ли изум запјевати?"
„Изум ти је, Морић Ибро!"
Па запјева Морић Ибро:
„Еј чаршијо, пуста ти си,
А'мејдану широк ти си,
моја Анђо, л'јепа ти си!
Доста си ми и ваљала,
и гладна ме нахранила,
и жедна ме напојила,
од душмана заклонила."
Свилен гајтан намакоше,
Морић Ибра објесише.
Морић Ибра објесише,
Морић Паша изведоше.
Морић Пашо проговара:
„Диздар-ага, драги брате!
Је ли изум запјевати?"
„Изум ти, Морић Пашо!"
Па запјева Морић Пашо:
„Еј чаршијо, пуста ти си,
А'мејдану широк ти си,
моја Маро л'јепа ти си.
Доста си ми и ваљала,
и гладна ме нахранила,
и жедна ме напојила,
од душмана заклонила."
4
Кад то чула стара мајка,
од жалости косе гули;
сав је мејдан расплакала.
Баш тад јадна питу куха,
у руци јој оклагија,
а у другој златан ибрик.
Оклагију саломила,
златан ибрик улупила,
она иде у град паши.
Кад је била уз Коваче,
ковачима говорила:
„Ој ковачи, дјецо моја,
што пустисте три Морића,
три Морића, три пашића:
Морић-Авду, Морић-Салку,
најмлађега Ћејван-агу?"
5
Кад Мориће сафаташе
и у град и' поведоше,
кроз Сараче проведоше.
Кад су били уз Коваче,
уз Коваче на колаче,
говорила два Морића:
„Стан'те мало сви јолдати,
сви јолдаши и кардаши,
учините мајци абер!"
Када мајци абер дође,
али мајка питу кува,
у руци јој злаћен ибрик,
а у другој оклагија.
Оклагију преломила.
6
Кад Мориће пофаташе
и у град хин поведоше,
за њим' трчи стара мајка,
косетине рашчупала
па завика: притеже јад глад.
7
ФЕРМАН СТИЖЕ ИЗ СТАМБОЛА
(Текст напјева)
Ферман стиже из Стамбола,
бујрунтија из Травника.
Па га шаљу до Сарај'ва,
до Сарај'ва Фазли-паши.
„Фазли-пашо, дико наша,
фатај нама два Морића,
два Морића, два пашића:
Пашић Ибру, пашић Агу."
8
ИЗ СТАМБОЛА ФЕРМАН ДОЂЕ
(Први текст напјева:)
Из Стамбола ферман дође,
из Стамбола ферман дође,
Морић Але, аман, грдне ране!
(Остали текст)
Из Травника бујрунтија,
а на граду Сарајеву,
а на руке Диздар-аги,
да уфати два Морића,
два Морића, два пашића:
Морић Ибру, Морић Ала.
Уфатише два Морића,
бијеле руке савезаше,
кроз Сараче поведоше,
кроз Сараче и Коваче.
Проговара Морић Ибро:
„Је ли изун Диздар-ага,
је ли изун запјевати?"
..............................
..............................
Стара мајка питу куха,
оклагију саломила,
па потекла кроз Сараче,
кроз Сараче и Коваче.
„Јазук вама сви сарачи,
сви сарачи и ковачи,
што пустисте два Морића?”
..............................
9
Ферман стиже из Стамбола
бујрунтија из Травника
па га шаљу до Сарај'ва
до Сарај'ва Фазли-паши.
„Фазли-пашо, дико наша,
фатај нама два Морића,
два Морића, два пашића,
пашић Ибру и пашић Агу.”
Кад то чула стара мајка,
стара мајка пашиница,
стара мајка питу кува,
испаде јој оклагија:
„Куку мени два Морића,
два Морића два пашића,
пашић-Ибро пашић-Аго..."
