Ферман стиже из Стамбола,
а на руке Диздар-аги:
„Диздар-ага, и ти ага,
да с’ уфате два Морића,
два Морића, два пашића: 5
Морић Ибру, Морић Пашу."
Одма' дјецу потражише.
Најдоше ји у џамији,
у џамији Куршумлији.
Два Морића уфатише, 10
беле руке савезаше,
кроз град дјецу протераше,
два Морића, два пашића,
кроз Сараче, кроз Коваче.
Хабер стиже старој мајци 15
да су дјеца уфаћена.
Стара мајка питу куха,
у руци јој оклагија,
а у другој злаћен ибрик.
Оклагију преломила, 20
злаћен ибрик побацила,
оклагију преломила.
Полетила стара мајка
гологлава брез чембера,
распојаса брез појаса, 25
босонога брез папуча
с циком, вриском кроз Сарај’во,
кроз Сараче, кроз Коваче.
„Ој бога вам, сви сарачи,
сви сарачи и ковачи, 30
што пустисте два Морића,
два Морића два пашића:
Морић Ибру, Морић Пашу?
Пустите ми до два сина,
на поклон вам сто димова.” 35
Проговара Диздар-ага:
„Хај, не лудуј, стара мајко,
пустићемо два Морића:
Морић Ибру, Морић Пашу,
када чујеш до два топа.” 40
Кроз град дјецу проведоше,
кроз Сараче, кроз Коваче.
Замоли се Морић Ибро:
„А бога ти, Диздар-ага,
отпусти ми беле руке 45
да запјевам гласовито.”
Проговара Морић Пашо:
„Што се молиш душманину?”
Па издиже гласовито:
„Сарајево, широко си, 50
стара мајко, стара си ми,
лепа Маро, лепа ти си —
дојде вакат ваља мрети.”
У град дјецу уведоше.
Беле руке одрешише, 55
лисичине око врата;
два Морића објесише,
до два топа испалише.
Оде јека кроз Сарај'во,
кроз Сараче, кроз Коваче. 60
Кад је чула стара мајка,
у њој живо срце пукло.
