Ферман из 1836.
Подунавским везирима, пашама, кадијама, војводама, ајанима и другим старешинама и надзорницима скела.
Од стране српског кнеза Милоша Обреновића (да би био конац његове среће) поднешена ми је молба, да би српски народ, поданик моје високе порте, поред већ дарованих му преимућство, удостојио се и те дозволе, да се може на трговачким лађама - по рекама и мору пловећи и у Цариград долазећим, и туда пролазећим лађама - од истог народа њихов особен барјак развијати. А, као што је та дозвола дата за трговачке лађе Молдавије, Влашке и острва Самоског, тако је закључено, да се од високог Достојанства мога даде и српском народу тробојни бајрак, на коме ће горње части бити црвене боје, средње плава, а најдоња биће беле боје, а о овоме је већ висока заповест изашла.
У следству дакле ове моје високе заповести, које лађе у будуће буду долазиле у престолно - градско пристаниште, и у све друге скеле царства мога, да не буду ни у чему и најмање буди од кога чиновника царства мога, или ма од кога другог узнемериване, и на тај начин, поред нарочитог на све крајеве отправљеног фермана, да се приложи по један образац тога бајрака да би га сви признавали и познавали.
Тога ради је и вама везири, паше, кадије, војводе, ајани, старешине и надзиратељи скела, свакоме по један егземплар образа тога бајрака послат, да би ви, кад ова моја заповест буде к вамо стигла, свакоме коме знати ваља, то до знања доставили, и да у случају, ако српске лађе под горе означеним барјаком у наша пристаништа или скеле уплове, да се уласку, одласку и проласку њиховом никакве препоне не полажу, и да ни у чему не буду напаствоване или узнемираване, ни капетани, ни служитељство лађе обеспокојени, но да имаду сваку рукопомоћ и надлежно покровитељство.
Ово мојом високом заповешћу објављено вам је и препоручено особито, да ово тачно надгледате, и да се чувате да нешто томе противно не урадите.
Напомена
[уреди]- Оригинални ферман чува се у Архиву Србије.
- У Старој литератури, односно Зборнику закона наводи се да је ферман издат 1835. године. У новије време, истраживачи су увидом у оригинал тог фермана утврдили да датум фермана није онај који се наводи. Наиме, ферман је издат 23. дана месеца шевала 1251. године по хиџри. Та, 1251. година је почињала 17. априла 1835. године и трајала је до 5. априла 1836. године. С друге стране, 23. дан месеца шевала пада 28. јануара 1836. године. Све ово је по старом календару, а по новом је то 9. фебруара 1836. године. Дакле, Кнежевина Србија је право да истакне своју заставу на својим бродовима добила султановим ферманом од 9. фебруара 1836. године, по новом и сада важећем календару.
Извори
[уреди]- Зборник закона Књажевине Србије